U izdanju Kreativnog centra objavljen je roman Crna ptica, namenjen pre svega starijim osnovcima, ali i svim ljubiteljima dobre priče. Napisala ga je Aleksandra Jovanović, studentkinja master studija dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, koja je za svoj poetski rad dobila Nagradu Mladi Dis.

Crna ptica je njen prvi roman, koji uspešno spaja elemente fantastike, horora, psihološkog romana i univerzalne priče o odrastanju. Ilustraciju na koricama uradio je Dobrosav Bob Živković.

„Roman je nastao na fakultetu, samo u formi diplomskog scenarija. Na preporuku profesora od koga sam čula izreku ’Svaki dobar scenario je propuštena ideja za roman’, odlučila sam da testiram tu tvrdnju. Tako se rodila Crna ptica. To je priča o gubitku i odrastanju. Govori o onom dobro poznatom trenutku u životu kada bezbrižnost detinjstva prestaje i započinje neko novo doba. Tada su deca još deca, ali su ipak spoznala deo stvarnog sveta. Takva promena, nažalost, najčešće dolazi kroz neku vrstu gubitka. U Crnoj ptici to je smrt junakinjinog oca, ali gubitak ne mora uvek da znači smrt. To može biti prekid prijateljstva, početak u novoj školi, drugom gradu, razvod roditelja, razočaranje u prijatelja ili neuzvraćena ljubav. U romanu junakinja misli kako joj život nikada neće biti isti i u neku ruku je u pravu. Ono što osnažuje jeste saznanje da neki gubici, iako su nenadoknadivi, nikako nisu i nepremostivi”, ističe Aleksandra Jovanović.

Kreativni centar i Super Teen vam predstavljaju i poklannjaju roman "Crna ptica"

Glavna junakinja romana je dvanaestogodišnja devojčica Želja, koja čezne za tim da još jednom sretne oca, nedavno nastradalog u saobraćajnoj nesreći. U toj svojoj čežnji udaljava se sve više od realnosti i okreće se neobičnom poznaniku, dečaku Vuku. On je uvodi u svoj svet, u kojem je uvek veselo, šareno i toplo i u kojem je sve moguće. Možda čak i to da ponovo vidiš one koji više nisu živi. Taj drugi svet je zavodljiv, u njemu je sve lako, ali istovremeno je i opasan. Želja mu se polako prepušta, ali shvata da ispunjenje želje da ponovo vidi tatu ujedno znači i odustajanje od svakodnevnih radosti. Pametnoj i osetljivoj devojčici biće potrebno mnogo snage, ali i pomoći onih koji je vole – pre svega mame, najboljeg druga Luke i psa Žileta – da izabere pravi put.

U svom prvom romanu za decu, smeštenom u mali grad i jednu običnu porodicu, autorka  se bavi univerzalnim temama – kako se nosimo s tugom, da li umemo da razgovaramo o njoj, kako je ispoljavaju deca, a kako roditelji, i šta nam je zaista potrebno da bismo nakon gubitka nastavili dalje. Ona vešto kombinuje realističko pripovedanje s fantastikom i pred očima čitaoca stvara dva podjednako uverljiva sveta između kojih se devojčica Želja kreće.

Po autorkinom mišljenju, bitno je da u književnosti za decu budu prisutne ozbiljne i složene teme: „Ne mogu dovoljno da naglasim koliko je važno da se govori o ovakvim temama, pre svega jer su stvarne, i to se neće promeniti davali im mi vidljivost ili ne. Zar onda nije bolje da dete zna kako nije samo, kako i drugi prolaze kroz nešto slično i, iznad svega, kako roditelji i bližnji mogu da ih razumeju i podrže jer su imali teškoće i još se bore s njima? Smatram da je jedan od većih problema u detinjstvu, ali i adolescenciji, to što se osoba oseti izolovano i neshvaćeno, a sve zbog manjka komunikacije i razumevanja. Ovde je reč o gubitku roditelja, mada mislim i na druge teme, poput depresije, strahova, manjka samopouzdanja, poremećaja u ishrani koji nastaju baš u tom dobu… Sve je to strašno i prvi impuls je da se sklonimo i mislimo na nešto lepo. Potrebna je hrabrost da se krene u susret problemu, da se on razume i na kraju savlada. Kao što mislim da deca najispravnije govore, tako mislim i da su ona često jača od odraslih, te da su sposobna da pobede sve što im se nađe na putu. Samo treba da im verujemo.”

Donosimo vam delić onoga što se krije u knjizi Crna ptica, jedan odlomak da vas zaintrigira.

– Požuri!

Luka je stajao ispod velikog žutog kišobrana. Sigurno je to kišobran njegove mame. Pomislila je kako je baš smešan s tim plavim štitnicima za uši i žutim kišobranom. Po običaju, počela je da vuče noge. Bila je to njihova igra. Kad god bi joj rekao da ide brže, kretala se kao puž. Čizma joj se nakon par koraka zaglavila u blatu.

– Željo, ozbiljan Neću da me opet upišu zbog tebe.

– Evo!

Uzela je grančicu sa zemlje i njome pokušala da očisti blato sa đona, ali nije joj baš išlo. Iza nje se širio stari orah, s čije je najdeblje grane visila mokra ljuljaška. Koliko se dugo nije ljuljala na njoj? U Željinoj glavi radilo se o godinama, iako je verovatno prošlo samo par meseci. U stvari, šest meseci.

– Ne moraš više da me čekaš ako to mrziš.

Pogledao ju je kao da je izgovorila strašnu stvar. Njegove plave oči naglo su se raširile i delovalo je kao da će se rasplakati. Umesto toga, samo je kažiprstom namestio naočare. Nije mogla da izdrži. Glasno se nasmejala.

– Šalim se, Luka. Moraš uvek da me čekaš.

– Samo požuri.

Ipak, videla je da su mu usta iskrivljena u osmeh.

Dvorišna kapija zatvorila se uz škripu. Luka ju je čvrsto zagrlio, toliko da je mogla da oseti miris njegove šuškave jakne.

– Srećan rođendan!

Pa, mogla je ovo da očekuje. Nikada nije zaboravljao važne datume.

Luka se široko osmehnuo, na šta se Želja namrštila. Taj osmeh je značio nešto i ona bi se sad najradije vratila unutra i uvukla u krevet.

Bili su vrlo bliski, neko bi rekao ‒ najbolji prijatelji. Počelo je saznanjem da su njihove mame zajedno bile u porodilištu. On je bio nešto stariji, svega par  dana, i uvek joj je to nabijao na nos. Ove godine nije otišla na njegovu proslavu, uz izgovor da je boli stomak. A oboje su znali da je razlog to što nije prošlo dovoljno vremena. Nije joj zamerio i nije morala ništa da mu kaže. Uvek su se razumevali, najviše kada bi ćutali. Zbog toga su pobeđivali u pantomimama.

Ovde možete prelistati knjigu:
https://issuu.com/kreativnicentar/docs/crna_ptica

A kao što ste pročitali u naslovu danas vam u saradnji sa izdavačkom kućom Kreativni centar poklanjamo roman „Crna ptica“. Kako biste učestovali u akciji potrebno je da nam se javite na mail redakcija@superteen.rs i da odgovoite na pitanje „Ko je pomogao i bio podrška pametnoj i osetljivoj devojčici da izabere pravi put?“.  Pored toga nam napišite ime, prezime, adresu i grad, kao i koje ste godište. I da ova akcija važi za Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Hrvatsku i Sloveniju. Igramo se do 16. oktobra do 23.59 , a imena dvoje dobitnika ćemo objaviti na našem IG profilu u storyju.