Od kad je otkriven virus COVID -19, celi svet samo bruji o tome. Život više nije onakav kakvog ga se sećamo, a pitanje je hoće li se to u skorije vreme promeniti. Posebne mere predostrožnosti, maske, rukavice i dezinfekciona sredstva, te silne brojke o broju zaraženih i teško oboljelih postali su deo naše svakodnevnice. Ali definitivno najviše ispaštaju najmlađi. Zatvoreni u kućama uz online nastavu, te malo vremena i mogućnosti za druženje – sve to dosta utiče na njihovu psihu, obrazovanje i zdravlje. Šta to muči učenike pokušala je da nam odgovorim jedna naša čitatljka.
Kad smo već kod obrazovanja, mislim da se trebamo malo zadržati na toj temi, te da se napokon treba o ovome iskreno progovoriti. Stanovnik sam Bosne i Hercegovine, jedne od balkanskih država, te sam uverena da će svako ko živi na ovim prostorima, razumeti o ćemu govorim.
Školovanje je za niže razrede osnovnih škola, kao i za maturante srednjih i osnovnih škola, regularno (pričam o situaciji u Sarajevu) te su obezbeđeni uslovi za učenike. Svi ostali razredi, prate nastavu online, bar je tako u većini škola. Sve bi to bilo u redu, da kafići, tržni centri, šetališta, javni prevoz i mnogi drugi javni objekti nisu puni ljudi, koji se većinom ne pridržavaju mera, niti se u tim objektima nalaze u preporučenom broju prema epidemiološkim merama. Postavlja se pitanje: Zašto učenici ispaštaju u vidu svoga obrazovanja, a kafići rade punom parom? Da li je obrazovanje mladih zaista manje bitno od kupovine i ispijanja kafe? Zašto je dozvoljeno da učenici rade testove u školi, ali se za te testove nije dozvoljeno spremiti u školi na adekvatan način?
U mnogim delovima BiH omogućeni su uslovi da se učenici vrate u školske klupe, uz veće mere opreza, kako u kombinovanom modelu, tako i u skroz regularnom odvijanju nastave kako je bilo i pre korone.
Početak nastave u 2021. godini u Tuzlanskom kantonu izgleda ovako – školska godina je nastavljena po modelu po kojem je izvođena i u prvom polugodištu. Odeljenja koja broje 16 i više učenika su podeljena u dve grupe. Učenici nižih razreda na nastavu će ići svakodnevno u različitim terminima, a viši razredi osnove srednje škole nastavu će pohađati na način da jednu sedmicu idu u školu, a drugu rade kod kuće. Odeljenja koja broje 15 i manje učenika se ne dele i na nastavu odlaze redovno. Novina je da će za njih čas biti produžen sa 30 na 40 minuta.
Nastava u Republici Srpskoj je obezbeđena skoro kao i pre nego što je korona uopšte postojala.
U svim osnovnim i srednjim školama u Republici Srpskoj obezbeđeni su svi higijensko-epidemološki uslovi, a celokupan nastavni proces je organizovan prema utvrđenom Planu organizovanja rada u osnovnim i srednjim školama i đačkim domovima u školskoj 2020/2021. godini za vreme trajanja pandemije virusa korona. Plan organizovanja rada u školama u potpunosti je usklađen sa preporukama Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite te Instituta za javno zdravstvo Republike Srpske.
Po ovim primerima primećujemo da se sve može obezbediti ako postoji jaka volja i želja za edukacijom mladih. Svi smo se bar jednom zapitali zašto je sve dozvoljeno osim učenicima da se školuju? Zar to nije jedan od najvažnihih aspekata svega – školovanje novih generacija? Zar je sve ostalo bitnije od toga? Te naposletku- zašto pojedini gradovi ne popuštaju sa merama opreza isključivo što se tiče škola i obrazovanja. Da li deca zaista toliko prenose virus? Ili ipak postoji neka korist od ugostiteljskih objekata, koju nemaju od škola? Nadamo se da ćemo na sva pitanja uskoro saznati iskrene odgovore i da ćemo uskoro i mi krenuti u „normalnu“ školu.
Kako je kod tebe u školi, podelite vaša iskustva sa nama jer tako možemo da pomognemo svima!
Leave A Comment