Pitate se da li treba da pojedete nešto slatko za doručak? Odgovor je – da! Određen broj naučnika smatra da to može da vam pomogne da imate kvalitetniju ishranu tokom ostatka dana. Navodno, ovakva navika može da smanji i prečesto grickanje.

Kada pokušavate da jedete kako verujete da bi trebalo, poslednja stvar na umu vam je desert, ali postoji mogućnost da je to pogrešno razmišljanje. Nešto slatko za doručak je novi način da budete siti ceo dan, što smanjuje mogućnost prevelikog grickanja kasnije u toku dana. Teško je poverovati, ali nije nemoguće.

Nauka: kako to funkcioniše

Postoje određeni dokazi koji navode da nešto slatko za doručak može odložiti glad dobar deo dana. Po studiji društva za endokrinologiju u Americi, doručak od 600 kalorija i sa visokim nivoom ugljenih hidrata koji uključuje mali desert ili čokoladu može da poboljša i proces mršavljenja.

Osmomesečno ispitivanje merilo je rezultate dve grupe učesnika: onih koji su jeli doručak sa malo ugljenih hidrata i onih koji su umesto toga jeli obrok sa visokim sadržajem ugljenih hidrata. Obe grupe su u obroke uključivale slatki element sličan desertu. Oni iz grupe sa više kalorija i sa višim sadržajem ugljenih hidrata mogli su da smršaju i da ne vraćaju kilograme, za razliku od ostalih učesnika.

Test: desert za doručak

Postoje ljudi kojima je uobičajena jutarnja rutina ustajanje iz kreveta, oblačenje i ispijanje brze kafe pre izlaska iz kuće. Doručak im je uglavnom poslednji na umu, posebno slatki doručak. Kako je i autorka teksta jedna od takvih ljudi, odlučila je da to promeni i isplanirala je slatki doručak noć pre. Odlučila se za nešto jednostavno: palačinke, sirup i čokoladu. Pripremila je smesu i ostale sastojke noć pre.

Iako u sedam ujutru nije bila entuzijastična povodom ideje da treba da jede palačinke tako rano, napravila je hranu i rešila da doručkuje. Prvih nekoliko zalogaja bilo je preslatko za njen ukus u to doba, ali uskoro je i taj osećaj nestao i završila je obrok. Onda je uzela kafu i izašla napolje.

Rezultat: suzbijanje gladi

Svakodnevni radni dan autorke sastoji se uglavnom od dolaska u kancelariju, sipanja još malo kafe, i uzimanja biskvita, što je njena prava hrana u danu. Kasnije uglavnom gricka nešto tokom radnog dana, okvirno na svakih sat vremena.

Ovog puta, otišla je u kancelariju, sipala još kafe i sela da radi. Tek oko 12.35 časova je nastupila blaga glad. Ručala je pečeni krompir i grašak i vratila se da radi. Iznenađujuće, dan joj je prošao brzo i jedva da je pomislila na grickanje, osim kada ju je neko od kolega ponudio. Osim toga, navodi da nije imala potrebu da jede dok nije došla kući i napravila večeru.

Zaključak

Naravno, moguće je da je bilo reči o placebo efektu: tokom trajanja dana, autorka je možda bila svesna da je doručkovala obimni, slatki obrok. Ipak, slatko za doručak imalo je uticaj na njene navike u ishrani. Navodi da više ne oseća konstantnu potrebu za još hrane. Umesto toga, drži se klasičnih obroka. Makar za autorku teksta, ovaj eksperiment bio je i više nego uspešan.

Da li će to biti nešto što će raditi regularno? Kako kaže – vrlo rado, samo ukoliko bude uspela da ustane na vreme svakog jutra.

Autor: Šarlot Grejndžer