Razne vrste manjih povreda, posekotina i opekotina mnogo su češće tokom leta, nego zimi. Zato ne čudi što svake godine, baš u ovo vreme, bilo da idete na put ili ostajete kod kuće, dopunjavate svoj neseser ili policu za „prvu pomoć“, a u njoj su neizbežni flasteri poznatog nam imena Hansaplast.
Nije neophodno da budete zaljubljenik u ekstremne sportove da biste primetili da su razne vrste povreda, i kod odraslih i kod dece, češće tokom leta, nego zimi. Počnimo samo od kuhinje, u koju tokom toplih dana ulazimo u odeći kratkih rukava i nogavica, te je naša koža mnogo izloženija opasnosti od opekotina. O vremenu provedenom napolju da i ne govorimo – najnevinija vožnja bicikla, ako ne nosite štitnike i kacigu, kao posledicu može imati bolne, često veoma duboke ogrebotine. Šetnja po travi ili pesku sada naravno podrazumeva bose noge, a stopala su u permanentnoj opasnosti, kako od zaostalih komada stakla, tako i od bodlji uspavanog ježa. Sve ove, i mnoge druge situacije, utiču na to da leti, mnogo više obraćamo pažnju da li pri ruci imamo sredstva za prvu pomoć, poput joda i flastera. Ipak, često se nađemo u nedoumici koja i kako ta sredstva upotrebiti. Iz Hansaplast® vodiča kroz mitove o zarastanju rana, saznaćete kako da izbegnete pogrešna uverenja u tretiranju manjih rana.
Mit 1: Rana zarasta brže ako nije pokrivena
Pogrešno! Posekotine i ogrebotine je važno prekriti i time ih zaštiti od infekcija, usporavaju proces izlečenja rane i mogu povećati mogućnost nastanka ožiljaka. Flaster sprečava mehaničke iritacije, mogućnost zaraze prljavštinom i bakterijama,a istovremeno dozvoljava koži da diše.
Rešenja: Na bilo kom delu tela ili kože da se nalazi povreda to jest rana, bilo bi dobro da pri ruci imate odgovarajuće flastere, prave veličine i oblika, otporne na vodu i nečistoće, koji dobro prijanjaju, lako se stavljaju i skidaju, a omogućavaju da koža diše.Ukoliko više volite tradicionalnija rešenja možete izabrati i tekstilni flaster koji se seče po potrebi.
Mit 2: Male rane ne treba tretirati
Pogrešno! I najmanja rana je za bakterije veliki ulaz u naše telo. Dakle, ranu uvek treba propisno tretirati, ma koliko mala bila. To će pomoći da se spreči infekcija i osigura optimalno zarastanje.
Rešenje: Male rane najčešće se zadobijaju na rukama i prstima, a ujedno i najteže saniraju, jer na ovom delu tela flaster često nije stabilan. Ovaj problem predupređuje specijalno dizjaniran flaster za prste koji pruža dugotrajnu zaštitu za te delove tela i omogućuju veću pokretljivost.
Mit 3: Ranu treba zaštititi flasterom samo prvog dana
Pogrešno! Rana treba da bude pokrivena i zaštićena odgovarajućim flasterom od trenutka povrede do potpunog zarastanja. Preporučljivo je da se, iz higijenskih razloga, flaster menja jednom dnevno. Menjanje flastera vam istovremeno omogućava da proverite kako rana zarasta i da li ima nekih znakova infekcije.
Rešenje: Ako se bojite da će vam flaster na duže vreme ograničiti slobodu pokreta koja vam je u ovom periodu godine veoma važna, upotrebite elastične flastere adekvatne za negu i zaštitu rana na delovima tela koji se savijaju i pomeraju (koleno, lakat…).
Mit 4: Alkohol najbolje čisti i dezinfikuje ranu, a ulje, puter i brašno pomažu da rana brže zaraste
Dva puta pogrešno! Alkohol nije dobar izbor za čišćenje i dezinfekciju povreda iz mnogo razloga – ne samo što pri nanošenju peče, što ga čini neodogovarajućim za tretiranje rana kod dece, već nije pogodan za tretiranje osetljivih tkiva. Za bezbolno čišćenje rana i smanjenja rizika od infekcija koristite formulacije bez alkohola, koje ne iritiraju i odličan su izbor za decu i odrasle sa osetljivom kožom. Takođe, puter, ulje ili brašno, koji su u prošlosti važili za kućne lekove za brži oporavak opekotine ne pomažu, već odmažu zarastanje rana, jer mogu da izazovu suprotan efekat – infekciju, sporije zarastanje rane i otežavanje uspostavljanja dijagnoze radi daljeg lečenja.
Rešenje: Kada su u pitanju rane koje zahtevaju posebnu pažnju, preporučuje se flasteri sa dezinfekcionim sredstvom. Ovi flasteri imaju jastučić za rane koji sadrži antiseptički sastojak, koji sprečava razvoj infekcije i štiti ranu. Postoje flasteri ovog tipa koji su istovremeno i vodootporni. Ukoliko je vaša koža posebno osetljiva izaberite specijalne vrste flastera namenjene osetljivoj koži, koji se lako primenjuju i bezbolno uklanjaju. Kada su deca u pitanju, najbolje rešenje uvek su flasteri sa motivima njihovih junaka jer ih deca mnogo lakše prihvataju i radije nose.
View this post on Instagram
Mit broj 5: Otvorene rane brže zarastaju ako plivate u moru
Pogrešno! Voda u morima, bazenima i jezerima često sadrži bakterije i zarazne klice. Hlor u vodi, takođe, može da iritira ranu. Direktan kontakt sa morskom vodom, koja je potencijalno zagađena, neće pomoći rani da zaraste. Kada rana dođe u kontakt sa vodom otiče i teško se vraća u prvobitni oblik, a pritom i gubi elastičnost. Kao rezultat imamo usporen proces zarastanja i veću mogućnost da se rana inficira.
Rešenje: Flasteri pod nazivom „aqua protect“ su otporni na vodu, dozvoljavaju koži da diše, a vama da nastavite sa letnjim aktivnostima. Ova vrsta flastera omogućava da rana zarasta i u vlažnim uslovima, zato ih treba nositi nekoliko dana da bi se obezbedili optimalni procesi izlečenja.
View this post on Instagram
Važno: Ovi saveti i preporuke ne mogu zameniti konsultaciju sa lekarom. Ukoliko imate bilo kakve dileme oko nastale povrede, uvek konsultujte zdravstvene radnike kako bi ranice pravilno lečili. Nikada nemojte zanemariti lekarski savet i okrenuti se uputstvima koje ste pročitali na internetu.
Leave A Comment