Međunarodni festival pozorišta za decu, čije se 28. izdanje održava od 19. do 24. septembra 2021. u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica, dodeliće Nagradu za životno delo „Mali princ” reditelju i glumcu Jovanu Caranu, i kreatorki lutaka, kostima i scenografije Ljudmili Konstantinovoj Hense iz Kazahstana, za izuzetan doprinos razvoju kulture i scenske umetnosti za decu. Posthumna nagrada za život posvećen stvalaštvu za decu pripala je reditelju Dragoslavu Todoroviću.
Jovan Caran rođen je 1951. u Zrenjaninu. U Zrenjaninskom lutkarskom pozorištu radio je kao glumac-lutkar od 1974. Igrao je u gotovo svim predstavama Lutkarskog pozorišta. Ima i tridesetak nagrada sa raznih festivala – za glumu, dizajn lutaka, scenografiju, režiju, lutkarski tekst, itd.
Do sada je režirao oko pedeset predstava, od toga u zrenjaninskom lutkarskom pozorištu sledeće: „Kutijica bajkalica“, „Lutkarska vrteška“, „Mala prodavnica čuda“, „Biberče“, „Uspavana lepotica“, „Čizme lutalice“, „Čarobni stočić“, „Hrabri konjić“, „Tigrić Tika“, „Ko se boji smeća još“, „Tvrdoglavo jaje“, „Smehurići“, „Bakina fotelja za daleka putovanja“, „Trči trči Trčuljak“, „Peća i vuk“, „Guskalica“, „Priče ptice lažljivice“, „Lutak nevaljalko“, „Pobratim vetra“, „Divljožder“, i druge. U kikindskom Pozorištu režirao je desetak predstava: „Loptica Skočica“, „Stočiću postavi se“, „Ružno Pače“, „Biberče“, „Roboti s’ Kobola“, „Noćni svirači“, „Veseli circus“, „Puk“, „Ivica i Marica“, „Tri Praseta“, „Tigrić Peća“, „Pinokio“, „Čarobne makaze“, itd.
Vodio je dramski studio iz koga je potekla mlada generacija glumaca lutkara. Do penzionisanja je uređivao i održavao o sopstvenom trošku internet sajt „DNK Lutkarstva” koji je sadržavao bazu gotovo svih tekstova o lutkarstvu na našem jeziku.Sada piše nove tekstove za lutkarske predstave a i za časopise posvećene lutkarstvu. Priprema rečnik lutkarstva. Populariše lutkarsku umetnost kroz razne radionice. U pripremi je i knjiga o mitskim bićima iz lutkarskog sveta. Izrađuje i konstruiše lutke u sopstvenoj radionici.
Ljudmila Konstantinova Hense kreatorka je lutaka, kostima i scenografije iz Kazahstana (rođena 1965. godine u Hankavanu u Jermeniji). Školovala se u gradu Kustanaj u Kazahstanu a potom u Čeljabinsku u Rusiji. Diplomirala je grafički dizajn sa odličnim ocenama. Radila je kao rekviziter u Pozorištu lutaka Kostanaj pre nego što je diplomirala na Državnom pozorišno-umetničkom institutu u Alma-Ati, 1992. godine, na Fakultetu za pozorišnu i dekorativnu umetnost, specijalizujući se kao umetnik-vajar lutkarskog pozorišta, umetnik-scenski tehnolog. Tokom studija napravila je autorsku lutkarsku predstavu za dečiji program na regionalnoj televiziji.
Posle diplomiranja, do odlaska u Nemačku, radila je kao glavni umetnik Ruskog dramskog i lutkarskog pozorišta u gradu Kostanaju (Kazahstan), istovremeno postavljajući predstave u više ruskih gradova, kao scenograf i kreator lutaka. Radila je lutkarske predstave u Rusiji, Poljskoj, Nemačkoj, Srbiji i Crnoj Gori. Njene predstave učestvovale su na mnogim festivalima lutkarskih pozorišta širom Evrope. Trenutno živi u Minhenu.
Dragoslav Todorović je rođen 3. novembra 1948. godine u Parizu. Diplomirao je pozorišnu režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1979. godine u klasi profesorke Borjane Prodanović. Dok je, kao mlad, živeo u Hamburgu, učio je glumu i pantomimu i igrao u pozorištima i kabareima.
Uradio je veliki broj dramskih i lutkarskih predstava. Učestvovao je na mnogim festivalima u zemlji i inostranstvu, osvojio šest Grand Prix nagrada i dvanaest nagrada za režiju. Živeo je pet godina u Torontu. Bavio se režijom i predavao glumu. Pored rediteljskog posla, predavao je predmet Lutkarstvo na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na odsecima scenografija i scenski kostim.
Njegove najznačajnije dramske predstave su „Ivica i Marica“ (Dječje pozorište Republike Srpske), „Pohvala Snegu“ (Novosadski novi teatar), „Profesionalac“ (The Robert Gill Theatre Toronto), „Putujuće pozorište Šopalović“ (The Equity Showcase Theatre Toronto ) „Mrešćenje šarana“ (Pozorište „Zoran Radmilović“ Zaječar), itd. Među lutkarskim predstavama u kojima je učestvovao su „Vuk koji je ispao iz knjige“ (Pozorište lutaka Niš), „Tobi“ (Teatar za deca i mladinci Skopje), „Džejms i džinovska breskva“ (Dječje kazalište Branka Mihaljevića Osijek) „Crvenkapa“ (Pozorište mladih Novi Sad), „Ivica i Marica“ ( Narodno Pozorište „Toša Jovanović“ Zrenjanin i mnoge druge.
Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici jedan je od najznačajnijih festivala u regionu koji više od četvrt veka okuplja stvaraoce koji su svoj rad posvetili najmlađima. Sa fokusom na lutkarstvu ali i sa prostorom za druge umetničke forme, Festival kontinuirano doprinosi promociji i razvoju pozorišta u Srbiji.
View this post on Instagram
Za 28. Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici prijavljeno je 130 predstava iz 31 zemlje sveta: od Indije, Indonezije, Izraela, Irana, Kine, Brazila, Meksika, preko Nemačke, Mađarske, Češke, Rusije, Poljske, Italije, Letonije, Estonije, Austrije, Belgije, Portugala, Ukrajine, Francuske, Austrije, Bugarske, Rumunije, do Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore, Makedonije i Srbije, itd. U pitanju su lutkarske i dramske predstave, od tradicionalnih tehnika i tema, do savremenih i aktuelnih, od klasične književnosti za decu i narodnih mitova do svakodnevnih problema sa kojima se sada susrećemo. Dominiraju male predstave limitirane finansijskim mogućnostima i prilagodljive uslovima scenskog izvođenja. Sve više je predstava bez teksta, oslonjenih isključivo na svetlosno-zvučne efekte, scenski pokret, animaciju lutaka i njihov univerzalni jezik gesta i pokreta.
Prošle godine su nagrade “Mali princ” dodeljene dramaturgu i reditelju Vladimiru Andriću i bugarskom reditelju Slavču Malenovu, dok je posthumna nagrada za život posvećen stvaralaštvu za decu pripala glumcu i reditelju Zoranu Lozančiću. Među dobitnicima nagrade, koju Festival dodeljuje od 2000. godine, između ostalih su bili i Branka Veselinović (2019), Zoran Hristić (2016), Minja Subota (2015), Timoti Džon Bajford (2014), Branko Milićević Kockica (2007), Ljubivoje Ršumović (2006), i mnogi drugi ugledni stvaraoci za decu.
Leave A Comment