Ukoliko pripadate onoj kategoriji ljudi kojoj je fizička aktivnost strana ili mislite da nemate vremena za vežbanje, onda je ovaj tekst upravo za vas. Redovno vežbanje je od izuzetne važnosti kako za fizičko, tako i za mentalno zdravlje. Različiti tipovi vežbi i različit intenzitet vežbanja dovode do brojnih benefita, jer se njime postižu različiti efekti. Savremen način života nas je prikovao za računare i televizore, tako da nam je postalo normalno da imamo krivu kičmu, višak kilograma i hipertenziju. Takođe smo uvek u žurbi i uglavnom ne izlazimo iz automobila čak i kada su u pitanju kratke relacije.
Još davno je otkriveno da vežbanje podstiče rad mozga, poboljšava memoriju i doprinosi dobrom raspoloženju. Fizički efekti vežbanja su mnogostruki i vidljivi. Razni tipovi vežbi imaju različit efekat na nas.
Kako znati koji tip vežbi odabrati?
Postoje tri osnovna tipa vežbi i to: aerobne, anaerobne i agilni trening.
Aerobne vežbe su fokusirane na sposobnosti i tehnike tela pri korišćenju kiseonika. Prosečno trajanje ovih vežbi je oko 30 minuta, uključujući i proces zagrevanja. Ovaj tip vežbi koristi veliku grupu mišića, a efekti su višestruki. Aerobne vežbe snižavaju krvni pritisak, poboljšavaju cirkulaciju i protok krvi kroz organizam, poboljšavaju mišićnu snagu u čitavom telu, smanjuju rizik od moždanog udara i kardiovaskularnih bolesti. Takođe, stimulišu razvoj kostiju i smanjuju rizik od osteroporoze.
Anaerobne vežbe se koriste za povećanje snage i mišićne mase. Uključuju dizanje tegova, brzo trčanje, kardio vežbe kao i intenzivno preskakanje konopca.
Agilni trening doprinosi unapređenju sposobnosti za održavanje kontrole pri promeni ritma vežbi. Za ovaj tip vežbi je najvažnije bavljenje sportom, od kojih se posebno preporučuju tenis, odbojka, košarka, fudbal, boks i rvanje.
Postoje vežbe koje predstavljaju kombinaciju istezanja, držanja, fleksibilnosti, balansa i cirkulacije. Joga je idealan primer za to. Osim toga, podrazumeva kombinaciju meditacije sa vežbanjem disanja, čime se postiže potpuna harmonija uma, tela i duha.
Pomaže li vežbanje prilikom mršavljenja?
Dobro zdravlje i mršavljenje su usko povezani, jer za efikasan gubitak kilograma zaslužni su ishrana i trening. Smanjite količinu hrane, slatkiše, gazirana pića i alkohol. Dobru zamenu za beli hleb predstavlja proja, kao i peciva od heljdinog i kukuruznog brašna. Povećajte unos voća i povrća i trudite se da jedete uvek u isto vreme, vodeći računa o količini unetih namirnica. Vežbanje u kombinaciji sa redukovanom ishranom daje savršene rezultate.
Pored toga što će vam pomoći da smršate, vežbanje ima niz drugih prednosti počevši od toga da poboljšava raspoloženje, jača kosti i smanjuje rizik od hroničnih bolesti. Redovnim i upornim vežbanjem se zaustavljaju signali koji dolaze do mozga dajući mu impuls da telo gladuje i da mu je potrebna hrana.
Potrudite se da vam vežbanje postane životni stil. Ukoliko vam je teško da se pokrenete, za početak postavite sebi jasne ciljeve i vežbajte prateći svoj ritam.
Ako je mršavljenje primarni cilj, preporučljivo je koristiti pojas za mršavljenje, kako bi efekti ubrzo bili vidljivi. To će vas motivisati da nastavite sa vežbanjem.
Vežbanjem se povećava kapacitet pluća i smanjuje se rizik od kardiovaskularnih bolesti
Pod fizičkom aktivnošću se ne podrazumeva samo vreme provedeno u teretani, dizanje tegova ili trčanje. Za početak dovoljno je da krenete sa brzim hodom u trajanju od 30 minuta svakodnevno. Tako ćete poboljšati zdravlje respiratornog sistema i povećati vitalni kapacitet pluća.
Aerobne vežbe poput trčanja, brzog hodanja i plivanja u kombinaciji sa adekvatnom ishranom značajno smanjuju pojavu kardiovaskularnih bolesti. Samo pola sata trčanja svakodnevno donosi brojne benefite, kao što su snižen krvni pritisak, nizak nivo holesterola i zdrav protok krvi.
Redovno vežbanje doprinosi dobrom raspoloženju i povećava gustinu kostiju
Fizička aktivnost povećava lučenje serotonina i dopamina, što stvara osećaj sreće, zadovoljstva, ispunjenosti i utiče na celokupno mentalno zdravlje. Kontinuirani treninzi razvijaju moždane funkcije, čime se poboljšavaju koncentracija, učenje, kao i donošenje odluka i obrađivanje informacija. Takođe se zaustavlja degenerativni proces u mozgu, što dovodi do usporavanja demencije.
Osteoporoza je oboljenje koje dovodi do postepenog gubitka koštane mase. Tokom vremena, kako se gustina kostiju smanjuje, one postaju krhke i sklone lomljenju. Tada čak i pri svakodnevnim aktivnostima stradaju kosti koje trpe najveći pritisak, kao što su kičmeni pršljenovi i kukovi. Za prevenciju i lečenje osteoporoze neophodno je unositi namirnice bogate kalcijumom i vitaminom D, kao i uvođenje redovne fizičke aktivnosti. Vežbe opterećenja mogu povećati gustinu kostiju.
Benefiti fizičkih aktivnosti su brojni. Ukoliko do sada niste stvorili naviku redovnog vežbanja, možda je sada pravi trenutak da se pokrenete. Vaše telo će vam biti neizmerno zahvalno.
Tekst: S. Stanković
Leave A Comment