Sigurno koristiš društvene mreže poput Instagrama, Snapchata ili igraš igrice kao što je Fortnite, zar ne? I sigurno se pitaš kako bi bilo cool napraviti nešto slično tome, ili čak i bolje. Pa, evo prilike da se upustiš u svet programiranja i da otkriješ kako da napraviš lično tvoje digitalno delo. Današnji programeri su superheroji digitalnog doba – prave aplikacije, igrice, sajtove, i još mnogo toga što čini našu svakodnevicu.
Ali, odakle početi? Hajde da zajedno istražimo kako da naučiš osnove i upustiš se u svet o kojem mnogi tinejdžeri maštaju, svet programiranja.
Svaki početak je težak, ali zabavan
Prva stvar koju treba da uradiš je da shvatiš osnovne koncepte programiranja. Moraćeš malo da se potrudiš i naučiš šta su promenljive, uslovi, petlje i funkcije. To su osnovne gradivne jedinice svih programa. Možeš pronaći besplatne online kurseve ili tutorijale koji će te uputiti u ove osnovne koncepte na način koji je lako razumljiv. Nakon što stekneš osnovno razumevanje, vreme je da odabereš jezik za programiranje koji ćeš naučiti. Još se naziva i programski jezik. Postoji mnogo njih, ali neki od najpopularnijih su Python, JavaScript, Java i C++. Preporučujemo da počneš sa jednostavnijim jezikom poput Pythona, jer je lagan za učenje i često se koristi u različitim oblastima, kao što su veb razvoj, analiza podataka i veštačka inteligencija.
Kada odabereš jezik, sledeći korak je da vežbaš, vežbaš i vežbaš. Nema boljeg načina da naučiš programiranje nego da pišeš kod. Pokušaj da rešavaš probleme ili da razvijaš male projekte. Počni sa jednostavnim zadacima poput pravljenja kalkulatora ili igre vešala, a zatim postepeno prelazi na složenije zadatke kako napreduješ.
Ne zaboravi da koristiš dostupne resurse kao što su različiti kursevi u školi programiranja za decu, online kursevi, tutorijali, forumi i knjige. Takođe, pridruži se zajednicama programera na društvenim mrežama ili forumima kako bi mogao/la da deliš svoje iskustvo i pitaš za pomoć kada zatreba. Važno je da razvijaš svoje veštine rešavanja problema i logičkog razmišljanja. Programiranje je, u suštini, rešavanje problema, pa što bolje razviješ te veštine, biće ti lakše da postaneš uspešan programer.
Nemoj da se obeshrabriš ako na početku ne ide sve glatko. Programiranje može biti izazovno, ali uz upornost i trud, možeš postići sjajne rezultate.
Spreman/a si za učenje
Kada počneš sa učenjem programiranja, prvi korak je da postaviš dobar plan. Baš kao što bi uradio/la sa bilo kojim drugim velikim projektom, moraš imati jasan put kojim ćeš krenuti. Za mnoge uspešne programere, taj put počinje sa osnovama – HTML i CSS.
HTML (HyperText Markup Language) je jezik koji se koristi za kreiranje web stranica. Zamisli ga kao kostura tvoje stranice. On definiše strukturu, odnosno gde će se nalaziti naslovi, paragrafi, slike i drugi elementi. Kada budeš znao/la HTML, imaćeš osnovu na kojoj ćeš graditi svoje web stranice.
A onda na scenu stupa CSS (Cascading Style Sheets), koji ti služi za boje i dekoracija tvoje stranice. Dok HTML određuje gde će se šta nalaziti, CSS definiše kako će to izgledati. Možeš promeniti boje, fontove, pozicije elemenata i mnogo toga drugog da bi tvoja stranica izgledala cool i moderno.
Kada stekneš osnovno znanje iz HTML-a i CSS-a, vreme je da kreneš korak dalje – ka JavaScriptu. JavaScript je jezik koji daje život tvojoj stranici. Dok su HTML i CSS statični, JavaScript je dinamičan. On omogućava interaktivnost, što znači da tvoje stranice mogu reagovati na korisnikove akcije. Na primer, kada klikneš na dugme ili pređeš mišem preko slike, JavaScript može da pokrene određenu akciju – poput prikazivanja dodatnih informacija ili animiranja elemenata na stranici.
HTML i CSS su nešto kao osnova i temelj tvoje kuće ii zgrade u kojoj živiš, dok je JavaScript kao struja koja je potrebna da bi sve u kući radilo. Bez struje, tvoj dom bi bio samo skup gomile materijala. Ali sa strujom, on postaje živopisan i funkcionalan. Tako je i sa web stranicama – bez JavaScripta, one bi bile statične i dosadne, ali sa JavaScriptom, postaju interaktivne i zanimljive korisnicima.
Dakle, kreni sa osnovama – HTML-om i CSS-om, a zatim nastavi sa učenjem JavaScripta. Sa solidnim poznavanjem ovih jezika, moći ćeš da kreiraš funkcionalne i atraktivne web stranice, i to je prvi korak ka postizanju tvojih ciljeva u programiranju.
Programeri koji su promenili svet
Sigurno si čuo/la za Bila Gejtsa, Marka Zakenberga, Stiva Džobsa? Ali svet programiranja počeo je mnoooogo pre njih. Upoznaj neke od zvezda digitalnog sveta.
Krenimo od Grejs Hoper. Ona je bila prava vizionarka i jedna od prvih programerki na svetu. Rođena je još davne 1906. godine, a njen doprinos programiranju je ogroman. Veruje se da je upravo ona smislila prvi kompajler, što je alat koji prevodi ljudski napisan kod u mašinski jezik, omogućavajući programerima da pišu kod na ljudski razumljiv način. Bez njenog rada, možda bi programiranje danas izgledalo potpuno drugačije.
Ako voliš video igre, onda moraš da znaš ko je Nolan Bušnel. On je osnivač kompanije Atari, koja je bila pionir u svetu video igara. Bušnel je bio strastveni programer i preduzetnik koji je stvorio igru „Pong“, jednu od prvih uspešnih video igara ikada. Njegova kreativnost i hrabrost da probije granice doveli su do revolucije u industriji zabave.
Tu je i Margaret Hamilton. Ona je bila jedna od ključnih osoba u misiji Apolo 11, koja je omogućila čovečanstvu da prvi put stigne na Mesec. Margaret je radila na razvoju softvera za kontrolu leta, što je bilo od presudnog značaja za uspeh misije. Njena sposobnost da reši složene probleme i da se nosi sa pritiskom inspiriše mnoge programere širom sveta.
I ne smemo zaboraviti na Linusa Torvaldsa, čoveka koji je stvorio Linux, jedan od najpoznatijih otvorenih operativnih sistema. Linux je postao osnova za mnoge druge operativne sisteme i koristi se širom sveta, od računara do superkompjutera. Torvalds je pokazao koliko je važna zajednica u razvoju softvera i kako otvoreni pristup može doprineti napretku tehnologije.
Svaka od ovih priča pokazuje kako su strast, kreativnost i rad mogli da promene svet. Bez tih programera, tehnološki svet bi izgledao potpuno drugačije. Zato, ko zna, možda ćeš i ti biti sledeći/a koji će napisati svoju priču.
Zaključak
U svetu programiranja uvek ima nešto novo da se nauči. Tehnologija se neprestano razvija, što znači da će uvek biti novih jezika, alata i tehnika za istraživanje. Nema šanse da ti ikada bude dosadno u tome. Srećno sa učenjem!
Leave A Comment