Putovanja su poslednjih decenija prošla kroz brojne promene. Neki segmenti su postali pristupačniji, a drugi, poput smeštaja, znatno skuplji.
Kroz šta sve danas prolazi prosečan putnik, a što je generaciji naših roditelja bilo nezamislivo? Hajde da saznamo!
Avio-karte postale su pristupačnije
Danas su, zahvaljujući razvoju low-cost kompanija, cene avionskih karata znatno niže nego ranije. Takođe je danas dostupan mnogo veći broj letova nego ranije, a čak i kada ne postoji direktna linija, presedanja ih čine povoljnijim i jednostavnijim.
Mali je broj putnika iz Srbije koji su se pre 40-ak godina mogli pohvaliti da su bili na Zanzibaru, u Japanu ili na Tajlandu. Sada je to mnogo češće i moguće uz malo štednje i veštine u pronalaženju karata, smeštaja i povoljnih agencija.
Početkom 21. veka Srbima su putovanja još uvek bila ograničena i uslovljena vizom, te je tako i ponuda letova iz Beograda bila ograničena. Tek 2009. godine je usledilo potpuno oslobađanje od viza, te su u narednom periodu i brojne inostrane avio-kompanije proširile svoje poslovanje na Beograd.
Danas sa aerodroma Nikola Tesla svakodnevno poleće više od dvesta aviona, a putnicima su letovi maksimalno olakšani. Između ostalog, može se pronaći blizu i privatan, a povoljan parking aerodrom je zaista napredovao, baš kao i putnici. U pitanju je samo jedna od brojnih promena u putničkim navikama jer danas svi žele priuštiv luksuz u svakom segmentu puta.
Prosečni turista se pretvara u putnog influensera čim pređe granicu
Nekad su putovanja bila privatnija iskustva. Dokumentovani su samo najznačajniji trenuci, a na letovanje najčešće nosio jedan film i analognim aparatom beležilo svega 36 kadrova. Danas pak većina korisnika društvenih mreža oseća pritisak da kada ode na putovanje ovekoveči svaki trenutak jer u suprotnom kao da nisu ni bili.
Hiperkonzumerizam odrazio se i na putovanja
Ako su nekada putovanja bila nagrada i prilika za odmor, danas se često posmatraju kao takmičenje i projekat koji treba što uspešnije završiti.
Kako su avio-karte postale dostupnije, destinacije bliže, a algoritmi agresivniji, promenio se i način na koji putujemo. Nije više dovoljno „otići negde“. Sada treba obići što više lokacija, jesti u što većem broju restorana i vratiti se sa što više sadržaja.
Najpoznatije svetske destinacije se posmatraju kao brendovi, te se na njih odlazi sa jasnim ciljem koji odavno više nije samo upoznavanje nove kulture.
Na primer: Rim radi pijenja Aperola, bacanja novčića u fontanu i fotografisanja ispred Koloseuma, bez potrebe da se dublje razume kontekst istog. Pariz, kako bi se, naravno, slikali ispred Ajfelovog tornja, ali ne bez crvene beretke koja je u jednom trenutku postala nepisano pravilo svake influenserke koja želi da dokaže upućenost u trendove.
Noćni letovi sada su prestižniji i skuplji od dnevnih
Do pre desetak godina noćni letovi smatrali su se nužnim zlom. Birali su se kada nije bilo druge opcije ili kada je razlika u ceni bila značajna. Danas je situacija gotovo obrnuta.
Kapitalizam u kom živimo doveo je do toga da su noćni letovi postali poželjniji, a samim tim i skuplji. Razlog nije u luksuzu, već u efikasnosti. Putnici sve češće biraju letove koji poleću kasno uveče ili u sred noći kako bi „ukrali“ jedan radni dan ili produžili boravak bez dodatnih dana odmora.
Za poslovne putnike i digitalne nomade, noćni let znači dolazak ujutru, direktno u novi dan, bez gubitka vremena. Za turistička putovanja, znači maksimalno iskorišćen boravak – dolazak rano, povratak kasno.
Putovanja su kraća
Jedna od najvidljivijih promena poslednjih deset godina je drastično skraćivanje trajanja putovanja. Nekada se na letovanje odlazilo na 15, pa i 20 dana. Danas su standard produženi vikendi, putovanja od 3 do 5 dana i „mini-odmori“ raspoređeni tokom cele godine.
Razlozi su višestruki:
- manje dostupnog slobodnog vremena;
- fleksibilnost radnog vremena (npr. digitalni nomadi);
- želja da se tokom godine vidi više različitih destinacija i iskoriste povoljni aranžmani.
Hotele su zamenili privatni smeštaji
Hoteli su decenijama bili podrazumevan izbor za putovanja. Oni su nudili sigurnost, standardizovanu uslugu i jasnu predstavu o tome šta putnik može da očekuje.
Međutim, poslednjih desetak godina ta logika se značajno promenila. Sve veći broj putnika danas bira privatni smeštaj, ne samo zbog niže cene, već i zbog osećaja slobode i fleksibilnosti. Boravak u stanu ili kući često podrazumeva više prostora, mogućnost da se putovanje prilagodi sopstvenom ritmu ili pak uštedi pripremom obroka u smeštaju.
Privatni smeštaji su dodatno dobili na popularnosti jer odgovaraju savremenim oblicima putovanja: kraćim boravcima, radu na daljinu i čestim promenama destinacija. Putnici sve češće traže osećaj „normalnog života“ na drugom mestu, makar i na nekoliko dana. Hoteli su zbog toga danas ostali izbor onih koji žele nešto luksuzniju uslugu ili biraju da lete na neku udaljenu lokaciju preko turističke agencije.
Putnik je danas informisaniji, ali i zbunjeniji
Nekada se putovalo uz puno poverenje u vodiče, mape i par preporuka poznanika.
Danas pak putnici imaju neograničen pristup informacijama, ali i konstantan osećaj da će nešto propustiti. Recenzije, TikTok saveti, YouTube vlogovi i blogovi često nude oprečne informacije, zbog čega planiranje putovanja postaje složen proces u kom konstantno balansirate između ličnih želja i tuđih iskustava. Čini se da se više ne možemo tako lako prepustiti kao ranije.
Foto: Annie Spratt on Unsplash i Freepik
Leave A Comment