Praznična jela, baš kao i sami praznici, treba da budu zabavna i opuštena, jer vreme je uživanja sa prijateljima i porodicom. Ali šta se dešava kad brinete kako ćete balansirati svoju uobičajenu ishranu i omiljena praznična jela?

U nekom savršenom svetu, unos hrane nikad ne bi bio povezan a krivicom a praznici bi se doživljavali samo kao period godine u kom se uživa. Međutim, mi živimo u svetu strogih ideala i kulturoloških očekivanja u pogledu tela, kao i tone poruka o tome kako smršati ili održati željenu telesnu težinu. Svake godine za praznike ljudi se bore sa zabrinutošću i krivicom zbog hrane. Budimo iskreni: praznici su simbol hrane i pića isto koliko su simbol darivanja i novogodišnjih jelki. Veći unosa hrane i pića je u redu. Ali nije dobro da se osećamo zabrinuto ili loše zbog toga. Nije produktivno i vi to ne zaslužujete. Treba vam plan. Ne plan ishrane, već plan mentalnog zdravlja u kom hrana ima važnu ulogu.

U nastavku su data četiri saveta koje možete primeniti za praznike, ali i život tokom cele godine – uz minimalnu zabrinutost oko hrane. Ako ne možete da prevaziđete zabrinutost ili se ona neprestano vraća i ometa vam normalan život, konsultujte se sa dijetetičarem ili profesionalcem za mentalno zdravlje jer oni znaju kako da pomognu osobama sa poremećajem u ishrani.

1. Pokušajte da se oslobodite pravila o ishrani (po mogućstvu zauvek ali barem tokom praznika)

Suština ovakvog načina razmišljanja je da ste ili na dijeti ili niste, da ste „dobri” ili „loši”, a jednom kad „pokleknete”, svi vaši napori da upražnjavate umerenost i uživanje su propali. Možete i da kaznite sami sebe tako što ćete ili još više ograničiti unos kalorija ili jesti i piti više nego prekomerno.
Ne, nemojte to da radite.
Oslobodite se razmišljanja sve-ili-ništa tako što ćete prihvatiti da ćete tokom praznika jesti hranu u kojoj uživate – hranu koju verovatno nemate prilike da jedete tokom godine – i da ćete se nakon praznika vratiti svom svakodnevnom načinu ishrane. Nismo stvoreni da jedemo na isti način iz dana u dan; namirnice koje unosimo i njihova količina se menjaju sa godišnjim dobima, potrebama našeg tela, željama, emocijama i nivoom stresa, kao i praznicima.
Osobe koje imaju stav sve-ili-ništa ulaze u praznike sa strogim planovima da ne popuste pred iskušenjem (strana jednačine koja se zove „ništa”) a kad ta strogost i izbegavanje onoga što stvarno žele da jedu neizbežno propadnu, idu na „sve” (na kraju krajeva, uskraćivanje vas samo dovodi do toga da kasnije navalite) i jedu i piju mnogo više nego što im to prija, a tako se pojačava osećanje krivice zbog hrane i mnogo im je teže da se vrate svakodnevnom životu i ishrani. Niko ne zaslužuje da bude izložen lišavanju i krivici. Ako možete da se oslobodite stava sve-ili-ništa, možete da izbegnete svu tu muku.

2. Distancirajte se od osoba koje dovode do toga da se osećate loše zbog svog tela

Najbolji način postupanja prema nekome ko vam izaziva stres ili nervozu je da izbegavate takvu toksičnu situaciju. Međutim, naravno da to nije uvek moguće tokom praznika. Desi se da celo popodne i veče treba da provedete u društvu tetke koja ne može da se suzdrži od komentarisanja vaše telesne težine. Ako morate da budete u blizini osobe koja misli da je u redu da vam upućuje neumesne komentare, razmislite o postavljanju granica tako što ćete im direktno reći da nećete da razgovarate o svom telu ili ishrani (ili o bilo čemu što oni žele da komentarišu). Direktan pristup ֦to se vas ne tiče” čini čuda, ali naravno da brutalna iskrenost ne pada svima lako i nije uvek umesna. Takođe možete da pokušate da promenite temu razgovora tako da se ne priča o vama.
Ne možemo uvek da biramo s kim ćemo biti za praznike ali možemo da izaberemo da primenimo korake u cilju samozaštite koji će nam pomoći da se snađemo u nezgodnim situacijama. Isplanirajte da duboko udahnete par puta, izvinite se i ustanete od stola da biste na trenutak bili sami ili prošetajte da biste mogli da pošaljete SMS poruku prijatelju koji vas razume. I opet, ako možete, izbegavajte situacije koje dovode do emocionalne nestabilnosti – ponekad je najbolje da se preventivno sklonite iz takve situacije. To se zove samozaštita i vi ste toga vredni.

3. Hrana i nervoza zbog hrane preuzimaju glavnu ulogu tokom praznika, zato pojačajte samozaštitu u skladu s tim

Nervoza zbog hrane je kao i svaka druga vrsta nervoze – što više vodite računa o sebi uopšte, lakše ćete se izboriti sa nervozom, bez obzira u kom obliku se pojavljuje. Odvojite vreme samo za sebe pre nego što vam raspored postane previše gust. Ako vam je vežbanje sastavni deo brige o mentalnom zdravlju, držite se uobičajene rutine. Ako ste preplavljeni pozivima za razne događaje, zabave i proslave, pregledajte ih i odlučite na koje ne morate da idete. Zapamtite, ne morate da idete na svako dešavanje na koje ste pozvani. Naravno da ne želimo da izneverimo ljude, ali će osoba koja priređuje zabavu sigurno preboleti vaš nedolazak, naročito ako ste jedna od mnogih osoba koje su pozvane. Previše obaveza u životu može da dovede do poremećaja raspoloženja i veće nervoze, zato održavajte ravnotežu tako što ćete na svaki mogući način kontrolisati svoj raspored.

4. Dozvolite sebi da ne brojite kalorije ili makro hranljive materije

Praznici su stvoreni za uživanje, zato se oslobodite obrazaca i pravila dijete (kad smo već kod toga, razmotrite mogućnost da ih se u potpunosti oslobodite). Što više osećate da ste ֦na dijeti”, to su veće šanse da se pobunite a potom osećate krivicu i stid kad pojedete nešto za šta mislite da ֦nije dozvoljeno”.
Brojanje kalorija nije naročito dobro, posebno tokom praznika, i sabiranje količine kalorija i ugljenih hidrata može da bude frustrirajuće i da vas liši uživanja u hrani. Kad se više koncentrišete na znake gladi i uživanje u hrani koju jedete i praznicima, bićete srećniji i manje nervozni.
Praznici su stresan period godine, naročito ako ste zabrinuti u vezi sa vašom ishranom. Međutim, uz par jednostavnih koraka, možemo barem da smanjimo nervozu i uživamo u svakom trenutku.

Izvor: www.self.com