Nekada su roditelji govorili „ispravi se“, a danas to umesto njih ponavljaju bol u leđima, ukočen vrat i umor koji se oseća iako nismo radili ništa teško. U vremenu kada provodimo sate nad telefonom, računarom i knjigom, sve više tinejdžera ima problem s držanjem tela.
Loše držanje tela ne nastaje preko noći, već kroz godine sedenja, žurbe i zaboravljanja da telo ima svoju prirodnu formu. Iako deluje bezazleno, to „malo pogrbljeno“ telo s vremenom počinje da šalje signale. Naša svadonevica postaju bolovi, napetost, glavobolje i osećaj iscrpljenosti. Dobra vest je da se sve to može promeniti, a evo i kako!
Kako se loše držanje uopšte stvara?
Svaki položaj, svaka navika, svaka nepravilnost koju ponavljamo postaje deo našeg držanja. Kada sedimo pogrbljeni nad telefonom ili laptopom, mišići vrata i ramena se napinju, a oni koji bi trebalo da nas drže uspravno postaju sve slabiji.
Kod tinejdžera se to posebno brzo vidi jer telo još raste, a mišići i kosti se formiraju. Školske torbe koje su preteške, sedenje po ceo dan, nespavanje i stres stvaraju začarani krug čiji su rezultat umorna leđa.
Problem je i u tome što se mnogi naviknu na taj položaj. Vremenom postaje „normalan“, pa se više i ne primećuje da je telo pod stalnim opterećenjem. Tek kad se javi bol, shvatimo da smo predugo ignorisali sopstvenu kičmu. Važno je da razumemo da je loše držanje mnogo više zdravsteni, no estetski problem, jer utiče na disanje, probavu, cirkulaciju i raspoloženje. Kada su mišići napeti, telo troši više energije da bi održalo ravnotežu, a mi to osećamo kao hronični umor.
Digitalna kičma – bolest novog doba
Digitalna kičma je izraz koji se poslednjih godina sve češće koristi da se označe promene koje nastaju zbog stalnog gledanja u ekran. Glava se spušta napred, ramena zaokružuju, a vrat trpi pritisak koji ne bi trebalo da nosi.
Možda vam zvuči kao termin za odrasle koji rade za računarom? Nažalost, ovaj problem sve češće pogađa upravo tinejdžere. Telefon je postao produžetak ruke, a pogled u ekran prirodan refleks. Dok sedimo na krevetu, u autobusu, u školi, vrat i leđa trpe posledice stalnog pogrbljenog položaja.
U proseku, glava odrasle osobe teži oko pet kilograma. Kada je pomerena napred samo nekoliko centimetara, opterećenje na vratne mišiće se višestruko povećava. Kod mladih to dovodi do napetosti, bolova i glavobolja, ali i do promene oblika tela, pored toga što se glava spušta, a ramena rotiraju napred i grudni koš se zatvara.
Digitalna kičma nije samo posledica tehnologije, već i načina života u kojem telo sve manje pokrećemo. Nedostatak fizičke aktivnosti, kratak san i sedenje satima stvaraju osnovu za problem koji s godinama postaje ozbiljniji.
Telo nam daje signale
Naše telo nam uvek poručuje kada nešto nije u redu. Najpre su to sitni bolovi u donjem delu leđa, nelagodnost u vratu i zatezanje između lopatica. Posle dolaze glavobolje, umor i osećaj da je telo „teško“. Mnogi mladi misle da je to normalno i da svi ponekad osećaju ukočenost ili bol, ali zapravo, telo pokušava da pošalje poruku.
Loše držanje menja način na koji telo funkcioniše. Kada su ramena spuštena i grudni koš zatvoren, disanje postaje pliće. Manje kiseonika znači i manju koncentraciju, što za rezultat ima umor i lošije raspoloženje. Ukočen vrat može da izazove vrtoglavicu, a napetost u mišićima ramena i leđa može da utiče i na san.
Nije preterano reći da pogrbljeno telo utiče i na samopouzdanje. Način na koji stojimo i krećemo se povezan je sa emocijama. Kada su ramena spuštena i pogled u pod, telo automatski šalje poruku nesigurnosti, a mozak to registruje kao stanje slabosti. Ispravljeno telo, čak i kad se svesno namesti, menja energiju i daje osećaj snage i samopouzdanja.
Fizikalna terapija – kada leđa traže pomoć
Kada loše držanje postane “normalno”, a bolovi nepodnošljivi, vreme je za stručnu pomoć. Kod mladih ljudi, cilj nije samo da se otkloni bol, već da se nauči kako da se telo ponovo koristi pravilno. Fizikalna terapija pomaže telu da povrati funkcionalnost i pokretljivost.
Fizioterapeut analizira držanje tela, način sedenja i hoda, položaj ramena i karlice. Na osnovu toga kreira vežbe koje jačaju mišiće koji su oslabljeni i opuštaju one koji su previše napeti. Rezultat nije samo bolja postura, već i bolje disanje, cirkulacija i koncentracija.
Kod tinejdžera je fizikalna terapija posebno važna, jer telo još uvek raste i može brzo da se koriguje. Redovne vežbe pod nadzorom fizioterapeuta pomažu da se stabilizuje kičma i spreče ozbiljnije promene kasnije u životu.
Terapija se ne svodi na klasično „istezanje“, već uključuje razne metode, od manualnih tehnika i korektivnih vežbi do saveta o svakodnevnim položajima i disanju. Fizioterapeut uči kako da telo ponovo „oseti“ uspravan položaj i da ga održi bez napora.
Kako izgleda put ka ispravnom držanju
Kao što do lošeg držanja nije došlo preko noći, tako ne postoje ni instant rešenja i momentalne korekcije. Da biste postigli ispravno držanje, potrebno je postepeno vraćanje kontrole nad telom i promena navika. Prvi korak je, kao i uvek, svest, odnosno primećivanje kako stojimo, sedimo i hodamo.
Fizioterapeuti često kažu da je pravilno držanje stanje u kojem telo stoji u ravnoteži, bez napora. Ramena su opuštena, glava u liniji sa kičmom, a težina ravnomerno raspoređena na obe noge. Kada to postane navika, telo se više ne umara. Kod tinejdžera koji provode sate u učenju ili za računarom, ključno je da se rade vežbe za jačanje leđnih i trbušnih mišića. Nije važno trajanje, već pravilnost i doslednost. Petnaest minuta dnevno može dovesti do značajnog pomaka.
Drugi važan deo je pravilno sedenje, tako da su noge na podu, ekran u visini očiju, a ramena blago unazad. Svaka promena položaja posle 30-40 minuta sedenja pomaže da se kičma odmori. Možda je najbitniji korak san, odnosno da se telu omogući da se prirodno regeneriše tokom noći. Dobar jastuk, pravilna visina i položaj tela tokom spavanja jednako su važni kao i sama terapija.
Prevencija je najbolja terapija
Najbolje vreme za brigu o kičmi je – sada. Nije potrebno čekati da se pojavi bol. Male promene u svakodnevici, svesno sedenje, povremeno istezanje i redovno kretanje mogu da spreče ozbiljne probleme kasnije. Važno je da dazumemo da fizikalna terapija nije rezervisana za starije niti za one koji imaju povrede, već da može biti vodič ka zdravijem odnosu prema telu. Učenje pravilnog disanja, stava i pokreta su veštine koje se uče jednom, a koriste zauvek. Što se ranije počne sa njihovom primenom, telo će lakše pamtiti zdrav obrazac.
U svetu u kojem su brzina i sedenje postali svakodnevica, ispraviti se ponekad deluje kao sitnica. Međutim, ta “sitnica” otvara pluća, smiruje misli i vraća osećaj prisutnosti. Loše držanje tela ne mora da postane deo identiteta generacije koja odrasta pred ekranom. Svako telo može da pronađe svoj balans, samo ako mu se posveti pažnja.
Zato se ispravi i ne samo zbog toga što tako izgledaš bolje na fotografiji, već zato što tvoje telo to zaslužuje. Kad stojiš uspravno, lakše dišeš, misliš jasnije i osećaš da si prisutan u svom životu.
Autor: S. Stanković
Foto: Mircea Iancu from Pixabay, Kathy Bugajsky from Pixabay, Mircea Iancu from Pixabay
Leave A Comment