Đuro Franeta: Pokreće me samo ljubav

Momka koji je uvek raspoložen da vas nasmeje upoznali smo zahvaljujući TV emisijama u kojima je pokazao koliko je talentovan. A nas je zanimalo ko je Đuro Franeta, kakav je bio u teen danima, šta trenutno radi, koju muziku sluša…sve to i još mnogo otkriva nam u intervjuu koji će vam se sigurno dopasati!

Reci nam nešto o sebi – kad si rođen, gde, koju si školu završio…

Rođen sam na Đurđevdan 1996. godine, u Podgorici. Prva vaspitno-obrazovna ustanova koju sam pohađao bila je vrtić  „Zvončić” , u naselju Murtovina, u kom sam proveo prvih nekoliko godina života. U osnovnu skolu „Savo Pejanović” krenuo sam iz istog mjesta, a ubrzo nastavio iz puno bližeg Drača, naselja u kom i dan danas živim. Prvih osam razreda školovanja završavao sam sa visokim prosjekom i ocjenama, dok su srednjoškolski dani u medicinskoj struci prolazili sasvim drugačije. Iako očigledno neraspoložen za pomenutu struku, nijesam imao ambicija da je mijenjam i danas nosim diplomu zdravstvenog radnika, a radim u ugostiteljstvu.

A kako bi predstavio sebe – ko je Đuro Franeta?

Na izgled sam površni vladar momenta koji se kupa u plićaku, a ipak često unutrašnjim monologom hodam po dugoj žici koja je granica ludila i savršenstva. Očarava me priroda i mir, a pokreće me samo ljubav.

Sećaš li se svoji tinejdžerskih dana, kakav si bio kao tinejdžer?

Tinejdžerski period protekao je promjenjivo u potrazi identiteta, i moje variranje na polju interesovanja je išlo u dvije krajnosti. Sve je bilo lako i brzo, i ništa nije bilo nemoguće.

Koji ti je predmet bio omiljeni, a koji ti je pravio najveći problem?

Istorija i geografija su mi vazda držale pažnju, pa sam im se najviše i radovao. Nijesam najbolje pamtio datume i godine, ali događaje i činjenice jesam. Ostali predmeti bili su mi manje interesantni, ali ne i manje važni, što sam tek kasnije shvatio.

Đuro Franeta: Pokreće me samo ljubav

Upoznali smo te u šou „Audicija”. Zašto si odlučio da se prijaviš za taj šuo?

Na početku to nije bila moja ideja, nego prijateljica i društva sa kojima sam se u to doba redovno družio „in the na stan”, i koji su premijerno čuli anegdote koje su na njihov nagovor kasnije plasirane na sceni.

Da li je bilo treme tokom nastupa? I kako se generalno boriš sa tremom?

Trema je neka vrsta straha, a strah je za mene iluzija, koju lako prebrodim unutrašnjim mirom, i činjenicom da ne smatram da je iko bolji i veći od mene i obratno.

Da li ti je pojavljivanje u emisijama „Audcija” i „Ja imam talenat” pomoglo u karijeri?

Svakako da mi je pomoglo za puno bitnih pitanja, i slava mi daje vjetar u leđa. Ali nikako ne može od toga da se živi i ostane na tome. Ja vjerujem u konstantan rad i posvećenost i neka te dvije emisije budu samo početak velikog praska

Znamo da je muzika tvoja ljubav, da li stiže neka nova pesma?

Muzika za mene predstavlja blagostanje i odmor. Zavisno od situacije i raspoloženja biram tempo i žanr. Radim na novom albumu koji sam nazvao „Pećki život” , i teme su svakodnevnica Podgoricana. Kao najava tog LP-a , sa spotom ću objaviti numeru „Mala za brata” u saradnji sa Alenom Džankićem aka Dža.

Kad smo kod muzike šta slušaš ovih dana?

Neodređen sam u izboru muzike, nemam omiljene izvođace, grupe, numere i plejliste, naletim vazda na nešto novo i kreativno.

Da li bi voleo da uradiš pesmu sa nekom regionalnom zvezdom?

Nijesam tip koji veliča tuđe životno djelo i ličnost, ali svakako da odajem poštovanje na učinjeno, uložen trud i uspjeh postignut kod drugih. Ali nemam neku slijepu želju da sa bilo kim po svaku cijenu želim da imam saradnju. Radije bih radio sam ili sa neproslavljenim izvođacima, da sa dna sami bez „šlepanja” napravimo rezultat.

Znamo te i po rijaliti šou „Zadruga”. Ispričaj nam po ličnom iskustvu, koliko ti je učešće u njemu pomoglo, a koliko odmoglo i da li je ideja da se prijaviš tamo bila dobra ili loša?

Gledajući iza sebe na to kratko učešće, skroz sam zadovoljan prikazanim. Kod mene novac ne pomaže u više stvari nego đe pomaže. Od njega se preživljava. Ima nešto što ostane ili ne ostane kad se potroši novac. To je u očima drugih sa kojima ti je suđeno da živiš. Meni takva slava bez dostojanstva ne treba. Nijesam tip koji misli što će drugi da mu kažu, jer da sam, ne bih probao ni pola što jesam. Na učinjeno u životu nikad ne gledam kao na lošu ideju, pa makar i bila sa lošim krajem. Sve je dobra lekcija, ako ne za danas, onda za sjutra.

Šta bi sada rekao sebi u tinejdžerskim danima?

Ne bih sebe kritikovao ni u jednom momentu, iako mjesta za kritiku ima puno. Greške su se nizale svakodnevno. Da mogu da se vratim, isto bih sve radio. Tako da smatram da u životu treba radiit stvari koje ti prijaju i ispunjavaju tvoj duh i tijelo, u kojima iskreno uživaš.

Šta znači „Franeta in the na stan”? Kako si došao do izraza „in the na stan”, koji je postao popularan, a ti ga često koristiš?

In the na stan je od slenga postala životna ideja i moj alter ego. Na njoj počiva sve što moja glava proizvodi i moje ruke stvaraju. Rođena u tinejdžerskim danima, raste kao i sve u životu i sve je jasnija i jača. Ko je bar jednom bio „in the na stan” razumije njen postanak.

Kako se rodila ljubav prema repovanju i kada si napisao svoju prvu pesmu?

Dok sam bio dijete imao sam isti taj osjećaj za pisanje poezije. Imam veliku ljubav prema muzičkom stvaralaštvu, ali me vokalne sposobnosti sprečavaju da se bavim težim žanrovima. Pa te „komplekse” liječim u repu. Trudim se da kroz te numere prikažem svoj pogled na okolinu.

Šta bi poručio mladim čitaocima portala Super Teen i svim tinejdžerima koji te prate?

Upoznajte prvo sebe i prilagodite se. Uživajte u zasluženom odmoru. Konstantan rad na sebi, tolerancija i strpljenje dovešće vas maksimuma.

Intervju uradila Arijana @Tinis Land

Foto: Antonio Ahel/ATAImages i Instagram