Koraljka Novina Brkić o projektu „ZdravoRastimo“ i tome kako da zdrav život postane svakodnevica svake mlade osobe

Veliki broj vas je čuo za projekat „ZdravoRastimo“. Za one koji možda ne znaju ovaj projekat je deo globalne Nestlé inicijative pod nazivom Nestlé Healthy Kids Global Programme, koji ima za cilj da podigne svest o pravilnoj ishrani, zdravlju, zdravom životu kao i da popularizuje fizičku aktivnost i sport među osnovcima širom Srbije.

Kako smo dugo u medijima koji se bave mladima, obrađuju teme za mlade,  znamo za projekat od samog starta i jako nas raduje što je iz godine u godinu sve veći broj učesnika. Kako bismo doprineli širenju priče o projektu „ZdravoRastimo“, značaju zdrave ishrane i važnosti fizičke aktivnost kod dece, odlučili smo da pričamo sa nekim ko je upućen u ceo projekat. Naš sagovonik je Koraljka Novina Brkić, nutricionistkinja kompanije Nestlé sa kojom smo pričali o projektu „ZdravoRastimo“, o tome kako da zdrav život postane svakodnevica svake mlade osobe?

Ne može se poreći činjenica da je trenutno u društvu stavljen akcenat na pravilnu i zdravu ishranu. Ali isto tako smo svesni da mnogi tinejdžeri kratko budu zainteresovani za to, a da im onda sve to dosadi. Kako da im zdrav život postane navika, a ne kratkoročno rešenje?

Tinejdžeri treba da dobiju informacije u pravo vreme i na pravi način: zanimljiv, praktičan, napisan kratko i jednostavnim jezikom. To je najbolji način da im objasnimo zašto je pravilna ishrana za njih važna. Mi od tinejdžera očekujemo da se promene, ali često zaboravljamo da oni oko sebe moraju da imaju dobre primere: to smo svi mi, odrasli, koji prvi treba da usvojimo zdrave životne navike kako bismo pozitivno uticali na svoju okolinu.

Konkretno, treba da vodimo računa o kvalitetu hrane u školama; o tome kakve poruke okružuju mlade i kakve poruke im šaljemo kroz reklame, razne sadržaje i društvene mreže; o tome da li oni imaju odgovarajuće uslove za dovoljno fizičke aktivnosti… Što su deca više izložena pozitivnim, motivišućim porukama, veće su šanse da će brže prihvatati nove navike, i da će im one postati deo života.  Ono što je važno je da odrasli nikada ne prestanu sa pružanjem podrške, postavljanjem primera i podsticanjem na promene.

Da li je program „Zdravo rastimo”, koji ulazi u devetu sezonu, jedan od načina da pokrenemo baš te promene kod mladih?

Zdravo rastimo naši sedmaci prihvataju sjajno, jer, osim lekcija kroz koje prolaze – to jest edukativnog dela – ovaj program umnogome utiče na to da se oni aktiviraju. Uključenost u program, i to u sredini koja je za njih važna, a koja pomoću programa postaje još više motivišuća za pozitivne promene, deluje na njih pokretački. Prošle godine je kroz program prošlo 20.000 đaka, a ove godine uključujemo njih 22.000! Verujem da među njima sigurno ima mnogo onih koji su promenili svoje životne navike na bolje.

Uvek kažem da je objasniti deci nešto jedna stvar, a pokazati im kako se to znanje može konkretno upotrebiti svakog dana, i dati im priliku da ga podele sa roditeljima i prijateljima – to je ono što čini razliku.

Kakva su vaša iskustva sa ovim projektom, da li su rezultati iz godine u godinu bolji?

Svake godine sve više škola želi da učestvuje u projektu – ove godine čak njih 92 iz cele Srbije. Povratne informacije koje deca daju svojim nastavnicima su sjajne – dolazi se i do toga da se cela škola aktivira, renoviraju se igrališta, uče se zdravi recepti, deca pripremaju jednostavne smutije od svežeg voća, snimaju se filmovi o promenama životnih navika… Sve su to vidljivi rezultati, na koje smo zaista ponosni.

Koraljka Novina Brkić, nutricionistkinja kompanije Nestlé

Pošto program obuhvata učenike četvrtog i sedmog razreda, da li je možda neko od dece učesnika prošao kroz program u obe uzrasne kategorije?

Sa edukacijom đaka trećeg i četvrtog razreda počeli smo u prošloj školskoj godini, 2018/19., što znači da ove generacije još uvek nisu stigle do sedmog razreda. Ipak, svi koji učestvuju u programu, ili ga sprovode, istinski veruju kako je vršnjačka edukacija odlična motivacija i za sedmake i za mlađe učenike, koji odlično prihvataju poruke i primere svojih „odraslih“ drugara. Za klince je to pravi doživljaj, a sve to podržavaju sjajni profesori i nastavnici.

Ono što zanima nas, a verovatno i mnoge druge, je zašto se u programu radi samo sa učenicima četvrtog i sedmog razreda?

Projekat je još 2011. zamišljen tako da obuhvati učenike sedmih razreda, zato što je u školskom programu nedostajala tema pravilne ishrane i važnosti fizičke aktivnosti. Sve uključene institucije su nam preporučile da se, u vezi sa ovim temama, posvetimo početku tinejdžerske dobi, i tako smo došli do trinaestogodišnjaka. Vremenom smo primetili kako škole šire projekat, i to najčešće na niže razrede, pa smo i zvanično proširili program na treći i četvrti razred. Idealno bi bilo ukoliko bi on obuhvatio decu od drugog, pa sve do sedmog razreda.

Da li se škole same javljaju da se uključe u projekat, i kako neko ko poželi da njegov razred bude deo ove sjajne priče to može i da uradi?

Konkurs za učestvovanje u projektu svake godine raspisuje Savez za školski sport Srbije, naš glavni partner, bez kojeg program u ovom obliku ne bi bio moguć. Škole se, ukoliko su zainteresovane za učešće, same javljaju na konkurs.

Šta se tinejdžerima preporučuje za doručak, zapravo, kako bi treba da izgleda idealan doručak?

Idealan doručak je svaki doručak koji uključuje glavne grupe namirnica, i u okviru kojeg ne zaboravljamo unos tečnosti (vodu, ceđeni voćni sok, mleko).

Evo nekoliko primera:

• Dva parčeta hleba od celih žitarica sa sirnim namazom, svežom paprikom i semenkama, sok on pomorandže
• Činija žitarica (30 – 40 g) od celog zrna sa jogurtom i bobičastim voćem, šoljica čaja sa kašičicom meda
• Dva parčeta integralnog hleba, puter i med, šoljica bele kafe.

Postoji mnoštvo zabluda u vezi sa ishranom. Koje su najčešće?

Najčešće greške koje tinejdžeri prave u vezi sa ishranom su:

• Preskakanje obroka;
• Stalno grickanje, bez kontrole unosa kvalitetnih namirnica;
• Premalo povrća u ishrani i premalo kuvane hrane;
• Previše pekarskih proizvoda sa mnogo soli i nekvalitetnih masnoća, visoke kalorijske a niske hranljive vrednosti;
• Previše slatkiša;
• Posezanje za „čudotvornim“ dijetama.

Generalno, zdrava deca ne treba da budu na dijeti, osim ako za to ne postoje vrlo utemeljeni zdravstveni razlozi. U tom slučaju, njihovom ishranom treba da se bave stručnjaci, lekari i roditelji. Deci je potrebna uravnotežena, raznovrsna ishrana, kao i minimum sat vremena fizičke aktivnosti dnevno – svih sedam dana u nedelji. Zašto? Zato što sve gore navedene greške, uz sedeći način života, dovode često do tromosti, viška kilograma, i sve težim odlukama o promeni.

Ako ste se prepoznali u nečemu od navedenog, savet je da počnete sa promenama polako – na primer, sa dve stavke, a ne sa svime odjednom, kako ne biste izgubili motivaciju. Podstičite se pozitivnim pomacima, a ne zabranama – na primer, „od sutra uz ručak i večeru obavezno jedem povrće, pijem samo vodu ili nezaslađeni čaj, i svaki dan brzo hodam bar 40 minuta“.

Nažalost, mislimo da škole ne daju dovoljno informacija i znanja kada je reč o ovom problemu. Kako to promeniti?

Informacija ima, one pljušte sa svih strana, i to nas možda i najviše zbunjuje! Nije problem pronaći informacije, problem je sledeći korak – aktiviranje, delanje na osnovu informacija, okretanje zdravim navikama. Uvek je izazovno motivisati decu, uključiti ih u pripremu i planiranje obroka, kupovinu zdravih namirnica… Moja preporuka je da, uvek kada možemo, dajemo deci šansu da sa nama nešto skuvaju, ili da možda utiču na školski meni, u skladu sa mogućnostima škole.

Primetno je da danas bake često znaju da kažu svojim unukama da preteruju jer se opterećuju načinom ishrane. A opet današnji tinejdžeri su svesni da su se njihove bake i deke drugačije hranile u mladosti, da su čak unosili i više kalorija, ali čini se da nisu imali problema s kilažom. Da li je tajna u tome što su bili fizički aktivniji od današnjih tinejdžera?

Način života u kojem mnogo sedimo, izloženost ekranima na sve strane, komunikacija preko društvenih mreža ili gadgeta, sve utiče na to da premalo trošimo energiju koju smo uneli hranom. To je čista matematika. Naše bake i deke su se mnogo kretali, jeli su manje porcije, nisu jeli meso svaki dan, delili su sa susedima i prijateljima kolače koje bi ispekli… Način života se jeste promenio, međutim, to ne znači da ne treba da iskoristimo najbolje od njega i pokrenemo se na načine koji su nam dostupni.

Kako roditelj treba da se postavi kad primeti da njegovo dete ima problem s težinom ili nepravilnom ishranom?

Ukoliko primetimo da dete dobija na težini, treba kroz razgovor doneti neke zajedničke odluke – dakle, treba se, kao porodica, posvetiti uvođenju promena. To možete uraditi pomoću nekih od sledećih stavki:

1. Uvođenjem zajedničkog doručka, koji treba da bude raznovrstan i isplaniran sa detetom;
2. Uvođenjem više povrća i isprobavanjem novih namirnica, te uključivanjem deteta u njihov izbor i pripremu;
3. Izbacivanjem nepotrebnih namirnica koje nemaju nutritivnu vrednost: grickalica, slatkiša, nepotrebnih pekarskih proizvoda;
4. Uvođenjem pravila u vezi sa tečnošću – „od sutra ćemo piti samo vodu, nećemo više kupovati gazirana zaslađena pića“ – kuvanjem čajeva, ceđenjem voća;
5. Uvođenjem više celih žitarica u ishranu, hleba od celog zrna i raznih vrsta žitarica;
6. Šetnjom i fizičkom aktivnošću sa detetom.

Deca rastu, i uz male pozitivne pomake, od kojih su neki nabrojani, oni će se „izvući“ i popraviti svoju telesnu težinu. Sve je to matematika – svi ste na dobitku ukoliko smanjite unos kalorija izbacivanjem nepotrebne hrane i napitaka, a povećate fizičku aktivnost.

Ukoliko ste i dalje zabrinuti, svakako je preporuka da potražite adekvatnu strućnu pomoć lekara, nutricioniste, ili ukoliko je to potrebno, dečijeg psihologa.