Na današnji dan, 22. maja 1859. godine, rođen je čuveni pisac ser Artur Konan Dojl, koji je svetu podario jednog od najvoljenijih, najmisterioznijih i najšarmantnijih književnih likova svih vremena, Šerloka Holmsa. Protagonista najčitanijeg kriminalističkog serijala bio je inspiracija mnogim umetnicima i generacijama čitalaca širom sveta i zasigurno je najživopisniji lik moderne umetnosti.
Knjiga Avanture Šerloka Holmsa oduševljava ljubitelje klasičnog detektivskog štiva i čuvenog britanskog humora. U ovoj zbirci je umešnim glasom njegovog vernog saborca, doktora Votsona, ispričano dvanaest najpoznatijih avantura čuvenog stanara Bejkerove ulice 221B.
Klasik svetske književnosti Avanture Šerloka Holmsa možete poručiti putem sajta www.vulkani.rs.
A dok sačekate da vam stigne knjiga donosimo vam 10 zanimljivh činjenica o Šerloku Holmsu i njegovom autoru ser Arturu Konanu Dojlu.
Šerlok Holms je prvobitno trebalo da se zove Šerinford
Ser Artur Konan Dojl je već dobrano zagazio u pisanje prvog od četiri romana i mnogo većeg broja pripovetki o najomiljenijem detektivu svih vremena, kada je iznenada shvatio da ime Šerinford „ne radi posao“. Zato mu je promenio ime u Šerlok, što je zapravo, kao i ime njegovog brata Majkrofta, prezime u nekim delovima Engleske. Bilo je to prezime jednog kriketaša kojeg je Dojl cenio a koji je igrao za klub Merilebon, smešten u istom kvartu u kojem se nalazi i ulica Bejker. Šerlok verovatno dolazi od staroengleskih reči koje skupa znače “svetlokosi“, dok je Majkroft složenica istog porekla i znači “navodnjavanje polja” ili nešto u tom smislu.
Prva novela je bila totalni promašaj
Svoju premijeru detektiv Holms imao je u noveli „Studija u grimizu“ („A study in scarlet“). Priču je Konan Dojl kloji je tada imao 27 godina napisao za tri nedelje. Kao inspiracija za stvaranje Šerloka Holmsa poslužio je Dojlov profesor sa fakulteta Džozef Bel koji je mogao da dijagnostikuje bolesti samim pogledom na pacijenta. Kada je kasnije Radjard Kipling čestitao Dojlu na uspehu njegovog junaka pitao ga je da li je u pitanju njegov stari prijatelj doktor Džo.Veliki uticaj na Dojlovo stvaranje lika Šerloka imao je i, takođe fiktivni, detektiv Avgust Dupin koji se pojavljuje u dve novele Edgara Alana Poa. Rukopis Skarletne studije su redom odbijali svi izdavači sve dok ga, na kraju, nije štampala mala izdavačka kuća koja je objavljivala knjige o kulinarstvu i o upravljanju domaćinstvom. Tiraž se nije dobro prodavao i ubrzo je pao u zaborav.
Druga priča je posledica večere sa Oskarom Vajldom
Jedan od retkih kome se svideo prvi roman Artura Dojla bio je urednik magazina Džozef Stodart. On je na jednoj večeri ubeđivao Konana Dojla da ponovo počne sa pisanjem priča o Šerloku Holmsu koje bi mogle da se objavljuju u časopisu. Na večeri je bio prisutan i Oskar Vajld koji je takođe pristao da za Stodartov magazin napiše jednu novelu. Slika Dorijana Greja bila je objavljena iste godine kada i Znak četvorice.
Šerlok Holms nikada nije nosio svoj čuveni dirstokerskim kačket
Slika koja je svima „urezana“ u glavu i koja nam iskoči svaki put kada neko spomene Holmsa jeste čovek sa dirstokerskim kačketom na glavi. Kada su avanture o Šerloku Holmsu počele da izlaze u časopisu Strand ovaj fiktivni detektiv postao je globalna senzacija. Priče je ilustrovao Sidni Padžet koji je 1891.godine nacrtao Šerloka Holmsa sa lovačkom kapom kada ide da rešava slučajeve van Londona. Čitaoci su smatrali da Šerlok svoju kapu nosi stalno, kako u gradu tako i na selu. U Dojlovim pričama ova kapa se ne spominje.
Detektiv Holms je književni lik koji je najviše ekranizovan
Pojavljuje se u 254 filma i serije, a tumačili su ga na desetine glumaca. Ako računamo i junake koji nisu ljudi onda je Drakula taj koji se pojavljuje u najviše filmova. Do sada je snimljeno 566 filmova i serija o ovom grofu krvopiji. Šerlok Holms predstavlja čovečanstvo u ovoj trci. Nijedan fiktivni lik nije uspešniji na tom polju.Uprkos popularnosti ovog poslednjeg Šerloka koji je smešten u sadašnjost, za definišućeg se smatra onaj kojeg je oživeo čuveni Džeremi Bret osamdesetih i početkom devedesetih godina.
Šerlok nikada nije vršio dedukcije
Ono što slavni detektiv Šerlok Holms radi je logički proces koji se zove abdukcija. Razlika između dedukcije i abdukcije je u tome što se ovo poslednje temelji više na obzervaciji (posmatranju), a zaključci koji se donose ne moraju da budu logički obavezno istiniti. Dedukcija, sa druge strane, obavezno je istinita. Sa druge strane, pošto je Holms uvek u pravu, možda i vrši dedukciju.
Šerlok Holms nikada nije izgovorio „Elementarno, dragi moj Votsone“
Ni u jednom Dojlovom romanu ili pripoveci ne postoji situacija u kojoj Holms izgovara gore navedenu rečenicu. Dešava se da kaže “osnovno!” i da kaže „moj dragi Votsone“, ali nikada kao jednu rečenicu. U pitanju je obožavateljska konstrukcija. Ova fraza se prvi put javlja u romanu Psmith, Journalist Pelama Grenvila Vudhausa.
Muzej Šerloka Holmsa i jeste i nije u ulici Bejker 221B
Iako na zgradi ovog muzeja stoji zvanična adresa na broju 221B, ona se zapravo nalazi između brojeva 237 i 241, pa je tako fizički na broju 239. Međutim, brojevi u ulici Bejker nisu za vreme Holmsa išli toliko daleko, tako da je u to vreme čak i sam broj bio izmišljen.
Više od 300 udruženja Šerloka širom sveta
U svetu postoji preko 375 udruženja koja su posvećena čuvenom detektivu Šerloku Holmsu i ta udruženja imaju preko 1.200 aktivnih članova.
Ser Artur Dojl – pisac Šerloka Holmsa
Ser Artur Konan Dojl je rođen u Edinburgu, 22. maja 1859 godine. Ser Artur je bio britanski autor kriminalističkih romana, najpoznatiji kao „otac“ Šerloka Holmsa i doktora Votsona. Tvorac Šerloka Holmsa nije pisao samo o njemu, bavio se mnogim drugim stvarima. Studirao je medicinu u Edinburghu,a nakon studija postao je brodski lekar i otplovio je na zapadnoafričku obalu, da bi 1882. započeo je privatnu praksu u Plymouthu.
Dojl je jedno vreme bio prijatelj Harija Hudinija i mislio je da i Hudini ima natprirodne moći, a to je pokazao u delu Ivica nemogućeg.Vitešku titulu „ser“ dobio je zbog izveštavanja tokom Drugog burskog rata, ne zbog Šerloka. Pisao je i istorijske romane koje je Čerčil obožavao. Njegov čuveni roman „Izgubljeni svet“ inspirisao je Spilbergov „Park iz doba Jure“. Bavio se i advokaturom. Ser Artur Dojl je umro u Engleskoj u Minstidu, 7. jula 1930 godine.
Leave A Comment