Adolescenti u Evropi suočavaju se sa mentalnim i zdravstvenim problemima koje sa sobom nose nove tehnologije i nezdrave navike, a svih tih izazova nisu pošteđena ni školska deca u Srbiji, pokazala je najnovija studija Svetske zdravstvene organizacije sprovedena na više od 225.000 dece pubertetskog uzrasta u 45 zemalja.

U studiji su obrađeni podaci o fizičkom zdravlju, društvenim navikama i mentalnoj dobrobiti školske dece, prikupljeni u obimnim istraživanjima koja su između 2014. i 2018. godine obuhvatila 227.441 dete uzrasta 11, 13 i 15 godina u celoj Evropi i Kanadi. SZO veruje da će najnovija studija Zdravstvene navike dece školskog uzrasta (HBSC) biti i odlična osnova za buduća istraživanja o uticaju pandemije COVID19 na život mladih ljudi.

Studija je pokazala da deca kako odrastaju imaju sve više mentalnih problema i da se bar jednom nedeljno susreću sa nervozom, razdražljivšću i nesanicom, pri čemu su ti problemi izraženiji kod devojčica nego kod dečaka. Pokazalo se, međutim, da uprkos društvenim, ekonomskim i političkim teškoćama sa kojima su se mnoge zemlje suočavale u protekloj deceniji, većina mladih svoje okruženje doživljava pozitivno i kao podršku i da u mnogim sferama života dece postoji napredak. Vidljivi su, ipak, i neki alarmantni trendovi.

U približno trećini zemalja kod adolescenata se pojačao osećaj da ih školske obaveze pritiskaju i sve je više dece koja kažu da ne vole školu. Prema nalazima studije, svega 28 odsto dece reklo je da voli da ide u školu. U većini zemalja neprijateljstvo prema školi postaje intenzivnije kako su deca starija i uporedo raste i pecepcija da ne nailaze na dovoljnu podršku svojih vršnjaka i učitelja.

Sličan trend zabeležen je i u Srbiji, koja se po negativnom stavu dece prema školi nalazi pri vrhu tabele evropskih zemalja. Deca u Srbiji u istraživanju su uglavnom rekla da ne vole školu i da nemaju podršku školskih drugova i nastavnika, iako su uglavnom navela da ne doživljavaju školske obaveze kao poseban teret, objavio je portal EURAKTIV Srbija.

Suprotno tome, prikupljeni podaci govore da su deca iz Srbije, zajedno sa vršnjacima iz Albanije i Severne Makedonije u samom evropskom vrhu po uverenju da imaju dobru komunikaciju sa roditeljima i da i majci i ocu mogu da kažu sve što ih tišti, i da uživaju punu podršku porodice.

Takođe, i dečaci i devojčice pubertetskog uzrasta iz Srbije su, sa vršnjacima iz Albanije i Severne Makedonije, u samom vrhu Evrope po zadovoljstvu sopstvenim zdravstvenim stanjem, a sa decom iz Severne Makedonije, Kazahstana, Moldavije, Rumunije, Jermenije i Azerbejdžana su u proseku i najzadovljniji svojim životom, iako se pokazalo da u tom pogledu među evropskim adolescentima nema velikih odstupanja.

Dečaci iz Srbije pri vrhu su evropske tabele i po tome koliko često su se, prema sopstvenim tvrdnjama, u periodu koji je prethodio istraživanju, bavili umerenim ili težim fizičkim ativnostima, pokazuje studija. Pokazalo se, međutim, i da su srpski tinejdžeri, i to oba pola, iznad evropskog proseka po konzumaciji alkohola i cigareta.

Studija je inače pokazala da se nastavlja pad konzumacije alkohola i pušenja kod evropske dece, ali da ta stopa ostaje visoka kod dečaka uzrasta 15 godina, pri čemu je 20 odsto ispitanika iz te kategorije reklo da su bili pijani dva ili više puta u životu, dok je gotovo 15 odsto priznalo da su bili pijani u proteklih mesec dana.

U obimnoj studiji je proučen i rastući uticaj digitalnih tehnologija na adolescente i ustanovljeno je da, pored mnogih pozitivnih uticaja, nove tehnologije mogu da pojačaju ranjivost i unesu u život dece nove pretnje, poput sajber-nasilja, koje daleko više pogađa devojčice. Anketa je pokazala da je među deset evropskih školaraca, najmanje jedan u prethodna dva meseca bio žrtva takvog nasilja.

Deca iz Srbije, i to uzrasta kako 11, tako i 13 i 15  godina su sa vršnjacima iz Severne Makedonije i Italije na prva tri mesta u Evropi po tome koliko često elektronski komuniciraju sa svojim prijateljima i poznanicima. Na samom začelju, po intenzitetu korišćenja elektronskih komunikacija su deca iz Nemačke, Češke i Azerbejdžana.

Po odogovorima na niz pitanja o tome da li su imala loša iskustva na društvenim mrežama, deca iz Srbije su u evropskom proseku, a najgora su iskustva, sa simptomima sličnim zavisnosti, po sopstvenim izjavama imali maloletnici uzrasta 13 i 15 godina sa Malte i iz Španije.

Studija je pokazala da je u Evropi među maloletnicima i dalje razlog za zabrinutost rizično seksualno ponašanje, pošto je ustanovljeno da od tinejdžera koji upražnjavaju seks, jedan od četvoro to čini bez zaštite. U anketi je, među petneastogodišnjacima, 24 odsto dečaka i 13 odsto devojčica reklo da su imali seksualne odnose.

Istraživanja su potvrdila i da veliki deo maloletnika ne poštuje savete o zdravoj ishrani i da dvoje od troje adolescenata ne jede kvalitetnu hranu. Tako je 48 odsto dece reklo da ne jede redovno svaki dan ni voće ni povrće, ali je ustanovljeno da sve više jedu slatkiše i piju zaslađena pića.

Pokazalo se i da je od 2014. godine do 2018. porasla gojaznost među decom i da sada pogađa 25 odsto dečaka i 16 odsto devojčica u Evropi, pri čemu je postotak viši kod mlađe dece. Jedan od četvoro adolescenata smatra da je debeo, što posebno važi za devojčice.

„Činjenica da se sve više dečaka i devojčica širom Evrope žali na mentalne tegobe – na potištenost, nervozu ili razdražljivost – povod je za zabnutost za sve nas“, rekao je povodom objavljivanja studije direktor SZO za Evropu Hans Kluge, dodajući da će odgovor na taj sve veći problem uticati na generacije koje dolaze.

Image by Gary Cassel from Pixabay