Ivan Jegdić: Ako sve bude išlo po planu, prvi album stiže 2020. godine!

Ivan Jegdić: Ako sve bude išlo po planu, prvi album stiže 2020. godine! foto: Andrej Mihailović

Jedni ga znaju iz Knez Mihailove, drugi su ga upoznali u jednom TV takmičenju za talente, a mi verujemo da će nakon pesama koje nam uskoro stižu dobiti još mnogo poštovalaca i fanova. Ko je Ivan Jegdić, šta ga inspiriše, šta sluša… O tome i po nekim temama pričali smo sa mladim kantautorom, koji je nedavno potpisao za muzičku kuću Mascom.

Reci nam nešto o sebi – kad si rođen, gde, koju si školu završio…

Rođen sam 1998. godine u Beogradu. Završio sam IV gimnaziju u Beogradu, pa sam posle toga upisao Filozofski fakultet, odsek za istoriju.

Javnost te upoznala 2016. kada si se pojavio u takmičenju Ja imam talenta. Kako sada gledaš na taj period?
Imam osećaj kao da je prošlo deset godina od tad. Bio sam mlađi, nisam shvatao muziku na način na koji je shvatam sad, ali je bilo to fino iskustvo i svakako jedan podstrek da možda ozbiljnije pristupim muzici jer su ljudi dobro reagovali na moju muziku.

Da li su muzička takmičenja dobar put za mlade, talentovane ljude?
Svakako jesu, a najbitniji razlog je publika. Danas (barem kod nas) nekako moraš da serviraš ljudima sve da bi čuli za tebe i da bi nastavili da te slušaju i retki su oni koji bi se pomučili da nađu kvalitetnu, drugačiju muziku.

Kada si bio klinac verovatno si maštao o budućem zanimanju. Da li si već tada znao da je tvoj put u muzici?
Da budem iskren ne baš. Gledao sam na muziku kao na hobi, već negde od osmog razreda mi je bila želja da studiram istoriju, tako da mi je to bilo u prvom planu. Tek posle „Boljeg čoveka” sam shvatio da bih možda i mogao time da se bavim.

Sećaš li se prve pesme koju si napisao? Kada je to bilo?
Da, bilo je to davne 2014. Pesma je imala epsku tematiku, inspirisana Tolkinovim stvaralaštvom, pa sam i učestvovao na Festivalu epske fantastike s tom numerom i dobio nagradu, što mi je, pogotovo tada kao klincu, bilo jako značajno. Bila je na engleskom.

Gde pronalaziš inspiraciju za svoje pesme?
Mislim da sve što doživim, vidim, čujem, pročitam podsvesno utiče i na moju muziku. U nekom periodu ranog stvaralaštva je to bila poezija, nisam bio siguran da i sam umem da pišem tekstove, posle je sve krenulo samo od sebe i shvatio sam da nemam čega da se stidim ili plašim.

A da li si razmišljao da “ponudiš” svoju pesmu nekom muzičaru?
To nikada ne bih uradio. Jednostavno to što stvorim je deo mene, kao što Đura Jakšić svoje pesme zove svojom decom, to je umetnost. To je nešto tvoje i ako ponudiš nekom drugom pesmu, dao si deo sebe koji je samo za tebe i namenjen.

Šta privatno slušaš?
Davno sam prestao da se fokusiram na žanrove, već šta mi se svidi. Od trapa i popa do etna i roka, zaista sve što mi se svidi jer svaki žanr ima kvalitetnih pesama i izvođača.

Dokle si stigao sa obavezama na faklutetu? I kako izgleda studirati istoriju i stvarati muziku?
Trenutno sam druga godina, sada kreće ispitni rok, pa je preko leta dosta pakleno. Istorija zahteva konstatno čitanje, učenje, pa oduzima dosta vremena i teško je pored svega toga stopostotno se posvetiti muzici, ali pokušavam da balansiram i do sada mi je dobro išlo. Videćemo kako ću uspeti u budućnosti.

Ako neko poželi da te sluša ovih dana gde može to da uradi?
Spremamo uskoro jedan live nastup, ali svako ko želi može me naći na Instagramu gde sam prilično aktivan, pa će tamo uvek naći informacije o nastupima, mestu i vremenu.

Da li uskoro stiže nova pesma? Ili možda čak neki EP?
Pesma „Kazaljke” uskoro bi trebalo da ugleda svetlost dana. Matricu je radio jedan simpatičan, mladi muzičar Diavo i iskreno jedva čekam. Ako sve bude išlo po planu, 2020. je godina prvog albuma Ivana Jegdića.

Foto: Anica T.