U seriji Shonde Rimes „Queen Charlotte: A Bridgerton story“, kraljevska romansa zauzima glavno mesto: romansa kraljice Šarlot i kralja Džordža. U seriji, par se venčava samo nekoliko sati od njihovog prvog susreta, i u početku je njihova zajednica spoj ljubavi i mržnje. Džordž izgleda ne pokazuje ni najmanje interesovanje za društvo svoje supruge. Šarlot je ostavljena povređena i ljuta. Ali kada je par zajedno, njihova hemija je neporeciva.
Dok je Queen Charlote fikciona televizijska drama njeni glavni likovi su zaista zasnovani na osnovu dva stvarna istorijska monarha – Kralja Džordža III, koji je vladao Ujedinjenim Kraljestvom od 1760. do 1820. godine i njegove supruge kraljice Šarlot.
Ali koja je prava priča iza njihove romanse?
Kada je neoženjeni kralj Džordž III stupio na presto 1760. godine, sa 22 godine, pronalaženje supruge postalo je momentalni prioritet kako bi se obezbedio produžetak kraljevske loze. To je zapravo bio zadatak lakši za reći nego za uraditi. Kao prvo, svaka potencijalna kandidatkinja trebala je da bude aristokratskog porekla. Zatim, ona je trebala da bude protestantske veroispovesti, kako je Džordž bio na čelu engleske crkve (ovo je iz igre izbacilo plemićke porodice iz katoličke Francuske i Španije ). Takođe, tu je postojao i politički interes – prema Janice Hadlows „A Royal experiment: The private life of King George III“, savetodavci nisu našli dobar razlog za kralja da oženi nekoga iz Holandije ili Danske, na primer, kako su njegova braća ili rođaci već uzeli svoje izabranice iz tih regiona. Na kraju, tu je bio njegov temperament – intelektualno radoznao, ali prlično rezervsan čovek, Džordž nije želeo suprugu koja je visoko tretirana i ima bilo kakvu vrstu svoje agende (Džordževa baka, Karolin , imala je dosta sopstvenog uticaja, pa je u sopstevnom braku to želeo da izbegne).
„Džordž je imao veoma jasnu ideju o ženi koju je tražio; nadao se da će naći pomoćnika i saputnika koji će deliti njegovu viziju o moralno regenerisanoj monarhiji, i ko će biti više nego srećan da igra svoju dodeljenu ulogu u njegovom velikom svakodnevnom projektu“ piše Hadlow.
Nakon mnogo traganja, pronašao je savršen par: 17-godišnju princezu Šarlot od Mecklenburg-Strelitz , koja je došla iz ruralne regije Nemačke.
„Mlada, neiskusna i neupućena u sudske i političke puteve, njena naivnost se pokazala kao njena najmoćnija i najatraktivnija osobina, primamljiva prazna stranica na kojoj muškarac može pisati.“
Hadow dodaje. I ako ne možemo reći da je Šarlot bila kompletna beba u novom svetu, tinejdžerka je bila dobro obrazovan , načitana i intelektualno radoznala.
- avgusta. 1761. godine, Šarlot je zaplovila za Englesku. Stigla je 8. septembra i udala se šest kasnije.
Ispalo je da je spoj nestvarno dobro uspeo – oboje su bili strastveni u vezi muzike (u kojoj je Šarlote imala izvanredan ukus – rano je za vreme svoje vladavine otkrila 8-godišnjeg Mocarta i pozvala ga da nastupa u Londonu). Delili su strast za selom, sa Džordžom koji je bio duboko zainteresovan za agrikulturu, a Šarlot u botaniku. Oboje su želeli relativno privatan svakodnevni život i proveli su dosta svog vremena u Kew palati, van Londona . Pisma između njih dvoje pokazuju umiljat i sadržajan par .
„U ovom momentu sam veoma srećan sa tvojim jako umiljatim i divnim pismom, zbog kog želim da izrazim moju sreću i zadovoljstvo zajedno, ali mogu da kažem sa velikom istinom da iako olovka ne može sasvim da izrazi moja osećanja, moje srce može i veoma duboko oseća“, piše Šarlot 1797. godine, u trenutku kada njohov brak traje već tri decenije. Njih dvoje su imali 15 dece.
Bilo je, međutim, i tužnih momenata u njihovoj zajednici: ludilo kralja Džordža.
„Ludilo“ je arhaični krovni izraz za stanje za koje, još 1700-ih, medicinska zajednica nije mogla da imenuje.
Današnji istoričari veruju da je Džordž verovatno patio od bipolarnog poremećaja i hronične manije – što je verovatno pogoršalo lečenje arsenom koje mu je propisao njegov lekar. Tokom njegove vladavine, postoje dokumentovani istorijski izveštaji o najmanje pet epizoda
U članku medicinskog časopisa, “Ludilo kralja Džordža III: psihijatrijska preispitivanja”, koji je objavio Timothy J. Peters u History of Psychiatry, on piše da je do 1765., u dobi od 27 godina, kralj već pokazivao znakove u skladu sa blagom depresijom. Nakon teške fizičke bolesti koja je uključivala krvarenje i bolove u grudima, Džordže je pokazivao dugotrajnu psihičku prisilu: „Bilo je to teško vreme za kralja koji je priznao da nije spavao više od dva sata noću tokom tog perioda i očito je imao poteškoća da donosi odluke o imenovanjima svojih premijera i vlada”, piše Peters.
Do 1810., Džordž je ispoljio simptome dugotrajne hronične manije i u nekoliko sledećih godina, moguće čak i demenciju. 1811. godine kralj je smatran dugotrajno neuračunjivim.
„Videli smo njegovo visočanstvo u stanju delirijuma, nekada jako potresen lažnim slikama, ali nijedno od stanja nije bilo karakteristično do danas, kao stanje razdraganosti, koje je izazvalo stanje prinude, i koje je ponekad bilo dopunjeno izjavama i zvukovima bez značenja, zavisno od situacije“ – napisao je kraljev psihijatar Robert Willis u septembru te godine.
Nedugo nakon toga, princ od Velsa je zvanično postao regent na prestolu. Šarlot je postala Džordžev trajni zaštitnik do njene smrti 1818., ostajući verna svojoj ljubavi do kraja.
A šta vi kažete, kako vam se sviđa priča koja se odvija u seriji i ova koju ste upravo saznali. Mi kažemo da je svaka koliko ista, toliko i različita, iako su centar dva ista lika i njihova nestvarna ljubavna priča. Možda nam u današnjem haosu treba barem malo vernosti i ljubavi, kao i posvećenosti koju su njih dvoje imali jedno za drugo, jer i ako su bili plemići, oni su na kraju dana ono što smo svi mi, dvoje običnih ljudi, spremni da se bore za svoju ljubav.
Tekst: Tijana Antonić
Foto: Liam Daniel/Netflix
Leave A Comment