Kreativni centar i Superteen vam poklanjaju roman „Petra je stvarno otišla“

Već smo vam pisali o novom romanu Aleksandre Jovanović „Petra je stvarno otišla“, a danas vam donosimo odlomak iz iste i u saradnji sa izdavačkom kućom Kreativni centar poklanjamo tri primerka. Pažljivo čitajte tekst jer vas na kraju čeka uputsvo kako do romana.

Nakon višestruko nagrađenog romana za decu Crna ptica, Aleksandra Jovanović nam predstavlja svoj novi roman za tinejdž publiku – Petra je stvarno otišla – u izdanju Kreativnog centra. Dirljiva priča o prijateljstvu koje se naprasno nađe u krizi čitalačku publiku će provesti kroz četrnaest uzbudljivih i turbulentnih dana u životu dve tinejdžerke.

Prvo polugodište je skoro gotovo. Osmakinje Milica i Petra su najbolje drugarice još od prvog razreda. Nerazdvojne i uglavnom izolovane od ostatka odeljenja i sveta, podršku i oslonac uvek nalaze u svom dugo građenom prijateljstvu. Ali, sve će se promeniti kada Petrina porodica odluči da se preseli u drugi grad. I kao da to već nije dovoljno, dve nedelje pre selidbe Petra odlazi sa roditeljima i bratom na zimovanje, umesto da vreme koje je ostalo do zimskog raspusta provede sa najboljom drugaricom. Milica i Petra se neočekivano brzo rastaju, uz dogovor da se sretnu uoči Nove godine. Međitim, i taj dogovor biće doveden u pitanje.

Roman Petra je stvarno otišla ispripovedan je iz perspektiva dveju junakinja. Svako poglavlje opisuje jedan dan u njihovim životima nakon rastanka, a upečatljiva dinamika pripovedanja zasniva se na smenama Miličinog i Petrinog pogleda na sasvim novu svakodnevicu u kojoj su se našle. Iako nerazdvojne, Petra i Milica su sasvim različite. Imaju drugačije hobije, odnos prema roditeljima i simpatijama, a razlikuju se i strahovi i prepreke sa kojima se one u odrastanju suočavaju. Ove razlike preslikavaju se i na stil pripovedanja. Bogate i autentične slike njihovih unutrašnjih svetova – punih uspona, padova, razočaranja, ali i borbi sa strahovima, nežnosti, ljubavi i podrške – sinhronizovano se smenjuju, što čini ovaj roman posebno uzbudljivim i zanimljivim.

Kako preživeti kućnu žurku kada si stidljiv, nesiguran i ne poznaješ skoro nikoga? Kako u romantičnim vezama odlučiti da ne prihvatamo ništa manje od onog što zaslužujemo? Da li se možemo suprotstaviti roditeljima kada znamo da treba da se zauzmemo za sebe? Kako se izboriti sa napadima panike? I pre svega – kako se izboriti za ljubav i prijateljstvo?

Zajedno sa uzbuđenjem, napetošću i neizvesnošću, priča o Milici i Petri je ujedno puna nežnosti i stabilnosti. Ova kompleksnost preslikava se na atmosferu romana, a naročito se dobro prenosi kroz izvanredne ilustracije Jakše Lakićevića. Orijentisane ka prostorima u kojima se radnja odvija, kroz spoj mirnih tonova i monumentalnih prizora, ilustracije autentično i slojevito prenose Petrine i Miličine doživljaje stvarnosti.

Kako biste saznali šta vas očekuje knjizi Petra je stvarno otišla donosimo vam odlomak.

PRVI DAN ili Stvarno najgori dan

Već kod prve krivine Milica je nagazila u blatnja­vu baru, jedinu koja se izgleda nije smrzla. Čitavim putem bara je odzvanjala u Miličinim patikama, a Milica se brže-bolje ponadala da će se bar prehla­diti, pa da bude slobodna do Nove godine. Sve više se približavala žuta, zarđala ograda i ono mesto gde nedostaju dve šipke, taman da se provučeš. Po navici, okrenula se da sačeka Petru, baš tu kod kioska s to­stovima, gde su sada šestaci palili petarde i bacali ih prolaznicima pred noge. A strašnije od petardi bile su Andrea i Jelena, glasne i nasmejane. Milici nika­ko nije bilo jasno kako je moguće da neko ima tako ravan stomak kao što je Jelenin. Nosila je farmerke niskog struka, ponosno, jer joj se ništa nije usecalo. Sačekala je da njih dve prođu, nije mogla da podnese da joj gledaju leđa dok žuri, zadihana.

Ništa tu nije bilo fer. Petrino iznenadno zimova­nje, baš kada su sve isplanirale. Novi posao njenog oca u velikom gradu, nova škola i sve novo za Petru. Novo i daleko od Milice. „I moj tata ima uniformu, pa ne mora da se seli“, bila je Miličina logika od pr­vog trenutka kada joj je Petra rekla. Sada nema ko da je uhvati pod ruku dok se provlači kroz gomilu rančeva ka zgradi s velikim satom. Ispred kapije sta­jao je nasmejani deda sa sladoledima, samo što je sada bio deda sa čestitkama i ukrasima.

Na ulazu, ugledala je poznatu plavu kosu i brzo pognula glavu. Je l’ to David? Ili joj se samo učinilo? Kako bilo, mirisao je na sveže pecivo i nije je video kada je protrčala kroz glavni ulaz. Nije mogla tačno da objasni zašto, ali bilo joj je draže da ga posmatra kad on to ne zna. Tako je već tri godine, od kraja pe­tog razreda, kada joj je na velikom odmoru zatražio sitno za suncokret i sok.

08:02 am

Milica

pišem ti dok idem kroz hodnik

naravno da sam ga srela kad izgledam očajno

muka mi je, sad ulazim

zvoni, zidovi se tresu

blago tebi, mrzim te

Milica je uletela u učionicu kao bik, pravo na pra­zno mesto pored radijatora. Pokušavala je da utiša buku, mirise omekšivača s odeće drugih đaka i nji­hove priče, vesele, glupe, a zanimljive, jer ona nije u njima. Posebno su joj išli na živce Nemanja i Miloš, koji su igrali igricu, smejali se duboko kao kamenje koje se kotrlja i vikali: „Rokni ga sad!“ Znala je da se ne smeju njoj, pa ipak, skupila se u klupi. Biljka pored prozora izlomljena, oko saksije suvi listovi. Napolju su šetali slobodni ljudi.

– Tišina svi! Ko nije obrisao tablu? Redari! Tiši­na, rekla sam!

Nastavnica biologije, zvana Grofica, gegala se do katedre, gde je prvo uzdahnula, a onda počela da muči prisutne crtežima na tabli, slikama hipofize koje su već postojale u rasklopljenim udžbenicima. Milica je, kao i svi, mislila da je to teško smaranje. Nakon časa ostala je da hemijskom guli klupu, baš pored natpisa: Miksa i Jeca zauvek.

Na velikom odmoru vukla je noge do pekare. Šun­ku iz peciva dala je psu, a ostalo bacila golubovima.

– Ej, Petra nam je stvarno otišla?

Andrea je možda zabacivala kosu i saosećajno se osmehivala, ali njeni prsti, dugi prsti, štipkali su Je­lenin struk. Tek sada je primetila koliko su im zubi beli. To ne može da bude normalno – da se sunce tako odbija od njih. Nesvesno je uvukla stomak, jer je osećala da je odmeravaju, koliko joj tačno stomak ispada, koliki su joj obrazi i da li je jedna njena ru­ka kao njihove dve. Sigurno nije imala veći stomak od Jovane iz 8/2, ali čemu upoređivanje? Ogledalo je bilo dovoljno strašno. A tek u Andreinim očima nije želela da se ogleda.

– Aha.

Ako što kraće odgovara, možda će brzo da odu.

– Njoj je sad top, sto posto uživa u đakuziju.

Jelena je uzdahnula dramatično da bi pokazala koliko to nije fer.

– Zabole je, dok mi trunemo ovde.

Andrea se naslonila na Jelenu, spremna da zajed­no pate zbog te velike nepravde.

– E šteta, bila je baš lepa. Sad nam je prosek malo niži – zaključila je Andrea i zavrtela glavom.

„Nije umrla, samo će nekom drugom da diže pro­sek.“

Bio bi to solidan odgovor da ga je Milica stvarno izrekla. Umesto toga se smeškala i stiskala šake u džepovima kada su došli oni iz 8/2 i odneli Andreu i Jelenu kao lutke iz izloga. Milica je ostala na mra­zu i najradije bi pobegla, brzo, kroz ogradu, preko ulice, pored izloga, sve do trga, pa levo, pored peče­njare, opet levo, kod kružnog toka i vodovoda, pra­vo i oštro levo, na sprat i na tavan, gde se na ekra­nu smenjuju izmišljena čudovišta, ona koja je znala kako da ubije.

Vukla je noge ka ulazu. Nije je bilo briga što se tako đonovi izližu.

Danas je stvarno najgori dan.

01:15 pm

Milica:

desio se horor!!!!

U naslovu ste pročitali da poklanjamo ovaj sjajan roman. Da biste učestovali u akciji potrebno je da nam se javite na mail redakcija@superteen.rs i odgovorite na pitanje „Kako se zove Petrina najbolja drugarica?“.  Pored toga nam napišite svoje podatke – ime, prezime, adresu, grad, kontakt telefon i godište. Igramo se do petka, 21. jula do 21 časova, a potom ćemo imena tri dobitnika objaviti na našem IG  profilu. I da ova akcija je internacionalna!