Slobodno uživajte u hrani i jedite šta želite.

Možda to deluje očigledno, ali za mnoge ljude, vreme obroka je prava noćna mora jer ne jedu šta žele misleći da će samo na taj način ostvariti zacrtane ciljeve. Uglavnom su ili pod pritiskom da se drže plana obroka koji im se ne sviđa ili se bore sa osećajem krivice i sramote ako se ne drže zacrtanog plana.

To je prava šteta, jer svi zaslužujemo da jedemo šta želimo i da u tome uživamo, a činjenica je da možemo da ostvarimo zacrtane ciljeve i na taj način.

Bolja ishrana ne mora da podrazumeva hranu koja vam se ne dopada, uz potajnu želju za parčetom torte. Takođe, ne bi ni trebalo da noću ležite budni i prebacujete sebi zato što jedete šta želite.

Možete da ostvarite svoje zacrtane ciljeve, a sve to dok jedete šta želite i uživate u svim vrstama hrane, uključujući i „grešnu”. Ništa nije „loša“ hrana, samo je pitanje šta su vaši lični prioriteti i izbori.

Evo kako da jedete šta želite, a da ujedno uspostavite ravnotežu koja vam odgovara u skladu sa izborom hrane, prioritetima i zacrtanim ciljevima.

Vi ste glavni

Prvo da raščistimo jedno: vi odlučujete kako ćete se hraniti. Ne neko sa interneta ili bilo ko drugi.

S obzirom na to da se o hrani mnogo priča, dosta ljudi sebe kvalifikuje kao „dobre“ ili „loše“. Slično tome, neke namirnice se opisuju kao „čudotvorne“, druge kao „lažne“, a niko ne kaže „jedite šta želite”.

Evo u čemu je stvar: izbor hrane nije ništa više ili manje od ličnih sklonosti, a vrednosni kvaliteti neke osobe nisu povezani sa tim izborima. Zato probajte da razmišljate o ostvarivanju zacrtanih ciljeva, i jedite šta želite sa tim na umu.

Na primer, da li vam je cilj da smršate? Rešite neki zdravstveni problem? Ili jednostavno uživate u hrani i životu? U zavisnosti od prioriteta, možete biti više ili manje strogi kad je reč o izboru hrane, ali svakako možete da jedete šta god vi poželite. Na primer, tu može da vam pomogne da zamislite fleksibilnost u ishrani kao jednu osu, na čijem jednom kraju je ograničenija ishrana, a na drugom potpuna fleksibilnost.

Zamislimo da pokušavate da rešite neki zdravstveni problem uz pomoć ishrane koju vam je doktor prepisao. U tom slučaju, veoma je korisno da se ograničite na određene namirnice kako biste ostvarili zacrtane ciljeve u vezi sa zdravljem. Ako želite da smršate, možda se koncentrišete se na stvaranje kalorijskog deficita, a time postajete svesni koliko kalorija unosite i možete da jedete šta želite u okviru tih granica.

Na kraju krajeva, hrana može da bude deo pozitivnog iskustva. Deljenje obroka ili poslastice sa drugima može da bude izuzetno zadovoljavajuće i zdravo, bez obzira na to da li jedete hranu koja možda ne važi za „zdravu“.

Zaključak: hrana nije „dobra“ ili „loša“ i na vama je da izaberete šta je najbolje za vas.

Kako u praksi izgleda „udovoljavanje“ sebi kada je hrana u pitanju? Evo primera:

„Sinoć sam večerala sladoled i belo vino. To je bio moj potpuno svestan izbor. Međutim, nisam završila porciju sladoleda i zaustavila sam se na jednoj čaši vina. Sladoled sam stavila u zamrzivač i vino ostavila za sutra. ,Osećala’ sam da mi je i jednog i drugog dovoljno i stala sam. Uopšte nisam osećala krivicu što za večeru nisam jela proteine, vlakna ili povrće. Bila sam potpuno zadovoljna svojim izborom da to uradim. I trenutno sam jako srećna i zadovoljna. Znam da ću se sutra probuditi željna hranljivog doručka”.

Autor: Ember Toum

Image by StockSnap from Pixabay