Program Teen selekcije koji predstavlja sastavni deo dvanaestog izdanja Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs 2019 koji se održava od 8. do 15. maja u više bioskopskih dvorana, ima za cilj da filmovima posvećenih tinejdžerskoj publici edukuje, zabavi i proširi vidike ovoj mladoj publici.
Jedan takav film o životu grupe tinejdžera u samoproglašenoj izolovanoj državi Transnistri biće prikazan u utorak, 14. maja u u 12 časova u Domu omladine Beograda, a nakon projekcije biće organizovan razgovor o filmu sa selektorkama programa za tinejdžere, Injom Korać i Dubravkom Radusinović.
Najnoviji film nagrađivane švedske rediteljke Ane Eborn Transinistra smešten je u samoproglašenu naciju Transnistru (Priednestrovia), uski pojas zemlje pored Ukrajine, u kom grupa šesnaestogodišnjaka traga za sigurnošću, slobodom i smislom.
Život grupe tinejdžera u državi koja zvanično ne postoji
Film prati njihove priče od vrelog, bezbrižnog leta do neumoljive zime, tokom kojih različiti likovi uče da razumeju nade i potrebe jedni od drugih.
Fokus filma je uglavnom na Tanji, tvrdoglavoj i brižnoj mladoj tinejdžerki koja provodi vreme među grupom mladih muškaraca, od kojih svaki izgleda da je zaljubljen u nju, i dok je tretira kao svoju simpatiju ili devojku, naizmenično se bori za njenu naklonost i mudrost.
Pošto nisu završili školu i nisu bili u mogućnosti da nađu posao, mala posada ispunjena hrabrim senzibilitetom i mladalačkom nepažnjom provodi svoje vreme istražujući napuštena gradilišta i razgovarajući o svojim nadama i snovima u dobrom raspoloženju. Međutim, Transnistra nije idilično okruženje za mlade ljude u kome se prošlost bivše komunističke države oseća u vazduhu.
Transnistra Official Trailer from Momento Film on Vimeo.
Život tinejdžera u ovakvoj zemlji koja ne nudi svetlu budućnost za mlade ljude inspirisala je rediteljku da snimi ovaj film:
“Pitala sam se kako bi generacija rođena tokom devedesetih mogla da misli o odrastanju u sovjetski inspirisanom sistemu kojem su okolne zemlje okrenule leđa. Kada sam otišla tamo, shvatila sam da čak i ako su neke tradicije stare koliko i spomenici Lenjina, mladi ljudi u Transnistri su danas mnogo više pod uticajem moderne Rusije nego stare sovjetske države: slušaju savremeni ruski pop, a neki su čak i Putinovi fanovi. I iako se čini da od njih niko ne mari za političku situaciju, skoro svi koje sam srela su isticali ponos što žive u Transnistri. Tokom mog prvog istraživanja upoznala sam veoma posebnu grupu prijatelja. Dinamika te grupe koju čini pet dečaka i jedna devojčica, bila je izuzetno fascinantna, i htela sam da budu centar filma. Kroz njih sam želela da uhvatim potragu za prvom ljubavlju, sa sedamnaestogodišnjom Tanjom kao središtem priče. Dovoljno kontradiktorno, prijatelji se osećaju sigurno u ovim naizgled nesigurnim mestima. Tokom leta prijatelji se druže bez uplitanja odraslih, a dolazak njihovog sazrevanja oni na neki način odlažu. Međutim, što dalje ulazimo u film i kako vreme odmiče, ovi tinejdžeri se polako suočavaju sa društvom. Svako na svoj način, oni se mere radom odraslih da bi videli u kojoj se meri uklapaju u norme društva.”
Anna Eborn rođena je 1983. u Švedskoj. Njen dugometražni dokumentarni film koji je sama i montirala, Pine Ridge, izabran je u zvaničnu selekciju na Međunarodnom filmskom festivalu u Veneciji 2013. i osvojio je nagradu za najbolji nordijski dokumentarac na Međunarodnom filmskom festivalu u Gothenburgu 2014. Ostali filmovi uključuju Epifaniju, hibrid/fikciju koja je imala premijeru na Međunarodnom filmskom festivalu u Busanu 2016. i dugometražni dokumentarac Lida, koji je premijerno prikazan u takmičarskom programu CPH: DOX 2017. kao i u Međunarodnom takmičarskom programu na Visions du Reel 2017.
Leave A Comment