Retrospektivna izložba ilustracija Dobrosava Boba Živkovića, pod nazivom BOB, organizuje se u okviru Salona savremene primenjene umetnosti Muzeja primenjene umetnosti, u saradnji sa izdavačkom kućom Kreativni centar. Na izložbi će biti prikazano više od pet stotina radova koje je Bob Živković izveo tokom proteklih trideset sedam godina stvaralaštva.

MUZEJ PRIMENJENE UMETNOSTI, Vuka Karadžića 18

Radno vreme muzeja i muzejske prodavnice: utorak–subota, 11–19 h

Salon Muzeja primenjene umetnosti

Retrospektivna izložba ilustracija Dobrosava Boba Živkovića BOB 2–23. oktobar 2019

Otvaranje izložbe: sreda, 2. oktobar 2019, u 19 h

Izložbu otvara spisateljica Jasminka Petrović

Kustos izložbe: Slobodan Jovanović, viši kustos Muzeja primenjene umetnosti

Organizatori: Muzej primenjene umetnosti i Kreativni centar

Stručno vođenje kroz izložbu:

petak, 4. oktobar 2019, u 18 časova i

utorak, 22. oktobar 2019, u 18 časova u Muzeju primenjene umetnosti.

Posetioce će kroz izložbu voditi Dobrosav Bob Živković i Slobodan Jovanović.

Izložbu prate knjiga Basna o Bobu spisateljice Jasminke Petrović, koju je ilustrovao Bob Živković, u izdanju Muzeja primenjene umetnosti, i monografija pod nazivom Dobrosav Bob Živković, u izdanju Kreativnog centra. O saradnji s Bobom Živkovićem i o njegovom stvaralaštvu u monografiji su pisali Ana Pešikan, Jasminka Petrović, Ljiljana Marinković, Slobodan Jovanović, Smiljka Blažin i Voja Žanetić.

Tokom trajanja izložbe biće organizovane radionice za decu, učenike srednjih umetničkih škola i studente.

Na izložbi BOB premijerno će biti predstavljen i projekat virtuelne realnosti (VR) zasnovan na ilustracijama Boba Živkovića za knjige Plavi kit Arsena Diklića (2001) i Da pukneš od monstruma (priredio Zoran Penevski, 2013), obe u izdanju Kreativnog centra.

„Dobrosav Bob Živković je duhovit umetnik, čiji je crtež osnova ilustracije koja nije samo likovna predstava napisanog teksta već i komentar na tekst ili vizuelna dopuna teksta. Njegove analitičke ilustracije pritom nisu direktan odgovor na tekst, već ga dopunjuju ili daju nov narativ. U radovima namenjenim odraslima preterivanjem u crtežu i prenaglašavanjem određenih fizičkih karakteristika likova koje stvara dolazi do groteskne karikature društva u kojem živimo. S druge strane, kod crteža koje radi za decu izbacuje suvišne detalje sa ilustracija, a crtež je čistiji. Time postiže to da najmlađi čitaoci i posmatrači odmah razumeju suštinu njegovih radova. A kod crteža koji su namenjeni tinejdžerima Bob Živković pokušava da bude blizak tekstu i da ga na najbolji mogući način približi njima. Kada radi ilustracije dečje knjige, smiruje nagon za satirom i pravi prijemčive likove za decu. To postiže smanjenjem količine detalja fokusirajući se na određene delove tela, koji su preuveličani ili smanjeni, u zavisnosti od teme. Groteskno ustupa pred željom da se deci približi sadržaj knjige, a da se istovremeno predstavi jedan od mogućih svetova koje ilustrator, deca i odrasli zamišljaju dok gledaju knjige ili slikovnice.“

Iz teksta Hroničar čudnih pojava Slobodana Jovanovića, višeg kustosa Muzeja primenjene umetnosti

 

Biografija

Dobrosav Živković, poznatiji kao Bob, rođen je 7. maja 1962. godine u Pirotu. Još kao mali zalepio se za crtanje i tako je ostalo do dana današnjeg. Obronke Stare planine ubrzo je zamenio novobeogradskim soliterom, u kojem i danas živi i crta, najčešće dok svi spavaju. Počeo je da objavljuje ilustracije još u srednjoj školi, a strast prema crtanju odvela ga je na Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu. Prve ilustracije objavljivao je u Studentu, Vidicima i Tik-Taku, kasnije u Velikom dvorištu, Dnevnom telegrafu, Evropljaninu i Politikinom Zabavniku.

Na početku je bio poznat kao ilustrator naučne fantastike – i danas se pamte njegove ilustracije za legendarnu ediciju Znak Sagite i almanah naučne fantastike Monolit. Ubrzo se okušao i u ilustraciji za decu i satiričnoj ilustraciji, pa je tako definisao svoje tri velike teme, koje se često i prepliću. Ipak, crtanje karakondžula i zmajeva i dalje mu je kao susret s najdražim prijateljima. Ilustrovao je preko 200 knjiga, a priloge u raznim novinama i časopisima teško da više iko može da izbroji. Dugo je radio i kao umetnički direktor i glavni ilustrator studija Sači & Sači u Beogradu, a i posle toga nastavio je da smišlja reklamne kampanje za mnoge agencije, državne institucije i nevladine organizacije. Među njima se posebno ističu one kojima je cilj poboljšanje života dece i mladih.

Saradnja s Kreativnim centrom posebna je priča, jedna od onih koje dugo traju, na zadovoljstvo svih. Na samom početku postojanja Kreativnog centra ponosno stoji Bobova ilustracija za slikovnicu Mačka. Od te prve knjige pa do danas Bob je za Kreativni centar ilustrovao više od sto knjiga, koje su prevedene na preko 40 jezika! Čuvene edicije Da pukneš od smeha i Bez dlake na jeziku dostigle su veliku popularnost dobrim delom zahvaljujući Bobovim urnebesnim ilustracijama (pomenimo samo bestselere Nacionalni park Srbija i Seks za početnike). Svoju nežniju stranu Bob je pokazao ilustrujući brojne slikovnice, dok je naklonost ka epskoj fantastici maestralno pokazao u knjigama Srpske narodne bajke i Srpske narodne pripovetke iz edicije Pustolovine.

Za svoj rad Bob Živković je dobio najvažnije nagrade za ilustraciju koje se u Srbiji mogu dobiti: dve nagrade na Zlatnom peru, pet Nevena, Nagradu Zmajevih dečjih igara za izuzetan stvaralački doprinos popularisanju književnosti za decu, specijalno priznanje na svetskom sajmu izdavača u Bolonji, a trostruki je dobitnik i Nagrade Lazar Komarčić za najbolja dela iz oblasti fantastike. Ipak, on sam kaže da mu je najveće priznanje to što neko ode i kupi njegovu knjigu.

 

Ne pada mu na pamet da odraste i da se uozbilji.