Strah od bolesti i smrti, bol, depresija, nerazumevanja, ali i odbacivanje od strane vršnjaka, samo su neki od problema sa kojima se suočavaju mladi koji se trenutno leče od raka ili su završili sa lečenjem. Kako bi im se pomoglo, u Srbiji je prvi put pokrenuta online vršnjačka podrška za decu i adolescente obolele od nekog malignog oboljenja.
Udruženje “Čika Boca” i MladiCe – mlade osobe koji su lečene od raka u detinjstvu, pokrenuli su online platformu za pružanje vršnjačke podrške i video grupe podrške „MladiCe Pričalice“ na sajtu www.mladice.org/. Podrška koju MladiCe pružaju je iskustvena, emotivna, informativna i socijalna. Tako će mladi, koji se trenutno leče od raka ili su završili sa lečenjem, jednim klikom na link www.mladice.org/moći da odaberu da li će se dopisivati putem maila mladice@mladice.org ili korišćenjem aplikacija „What’sApp“ ili „Messenger“. Privatnost i tajnost razgovora je zagarantovana. Podrška je dostupna svakim radnim danom od 17:00-21:00sat, bez obzira na to gde živite. Čitav projekat prezentovan je na tribini „Mentalno zdravlje mladih suočenih sa rakom”, koja se održala 5. novembra na Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu. Inače, ova tribina je deo projekta „Život posle raka“, koje finansira Ministartsvo omladine i sporta Republike Srbije.
Snažan motiv za pokretanje ovakvog vida podrške bio je pokušaj suicida jednog člana udruženja „Čika Boca“, rekla je Dragana Radulović, majka lečenog deteta i osnivač udruženja „Čika Boca“, na tribini u Institutu za mentalno zdravlje.
– Jedne zimske večeri zazvonio je telefon i glas sa druge strane je rekao: “Vaš broj mi je ostavio Milanče. Znate, on je pokušao da se ubije!”, i tako kreće naša priča da se nađemo Milančetu, da ga sačuvamo, pričamo sa njim i smestimo ga u bolnicu. Trenutak kada sam postala odgovorna osoba za njegov život, do smeštanja na psihijatriju, bio je snažan motiv da iskoristimo naše kapacitete i da uradimo nešto više, da u budućnosti ne dozvolimo da stvari eskaliraju toliko daleko. Tada smo iuvideli da čak i kada osoba traži podršku nailazi na mnoga zatvorena vrata, a brzo delovanje je neophodno – objašnjava Dragana Radulović, dodajući da mladi lečeni od raka najčešće navode da im je tokom lečenja nedostajalo da mogu da ispričaju nekome ono kroz šta prolaze, da ih neko razume.
Vršnjačku podršku obavljaće tim od šest MladiCa koji su prethodno edukovani od strane stručnjaka akreditovanih za mentalno zdravlje. Obučeni su da odgovore na potencijalna pitanja, i da pri tome mogu da se sami zaštite od izgaranja. Kako je ovaj vid podrške u našoj zemlji inovativan, REBT centar će obezbediti i superviziju tokom rada ovog oformljenog tima.
Jedna od onih koja će pružati podršku svojim vršnjacima je Milkica Dimitrijević, koja se lečila od osteosarkoma- tumora kostiju, kada je imala samo 18 godina.
– U MladiCama sam od početka, jer mi je tokom lečenja nedostajalo da razgovaram sa nekim ko je završio lečenje pre nego što sam ga ja započela. A kada se moje lečenje završilo shvatila sam da ne mogu tek tako da nastavim tamo gde sam stala. Imala sam mnoge strahove, morala sam ponovo da se naviknem na život bez bolnice, koliko god to zvučalo čudno. I zato sam želela da se vratim na odeljenje, da pričam sa decom i mladima koji se leče, da im budem podrška, da budem neko ko ih razume. Uz MladiCe, razgovore sa njima, radionice koje smo prošli, projekte koje smo realizovali za pružanje podrške, volontiranje na kampovima “Mi možemo sve”, sam se oslobodila većine strahova i shvatila kakve pozitivne promene mi je to iskustvo donelo. Kako se priča o raku ne završava sa lečenjem, jer može dovesti i do mnogih posledica, važno je da pričamo o tome, da se ne pretvaramo da je sve u redu i da ne ignorišemo probleme. Zato sam tu, da pričam o tome i pružim drugima podršku u rešavanju njihovih problema – priča Milkica Dimitrijević.
U situacijama kada postoji neki problem važno je znati da postoji neko kome možemo da se obratimo za pomoć, napominje prof. dr Milica Pejović Milovančević, v.d. direktorka Instituta za mentalno zdravlje.
– Važno je iskoristiti sve resurse koji su na raspolaganju za prevazilaženje krize i za rešavanje problema. Adolescentima i mladima je posebno važno da znaju da imaju grupu vršnjaka koji ih prihvataju i podržavaju, da pripadaju nekoj grupi i da mogu da im se obrate i ispričaju ono što ih tišti, brine, što im stvara problem, bez straha od osuđivanja, a sve uz podršku iskusnih stručnjaka. U tome smo prepoznali značaj ovog projekta i odlučili da ga podržimo omogućavajući prostor u okviru Instituta da se ova tribina održi – istakla je prof. dr Pejović Milovančević.
O Udruženju: “Čika Boca” je udruženje roditelja dece, adolescenata i mladih lečenih od raka u detinjstvu, nastalo 2011. godine.“Čika Boca” se od svog nastanka bavi organizovanjem aktivnosti, projekata i programa za pomoć, podršku i osnaživanje dece i mladih lečenih od raka. Više od 300 dece je prošlo kroz naše kampove, a 300 mladiCa je prošlo desetine edukacija i radionica da bi postali danas vršnjački edukatori. Kroz aktivnosti sa mladima slušali smo njihove probleme i zajedno dolazili do rešenja. Mladi su imali potrebu da pričaju o svom iskustvu i želeli i da pomognu onima koji se trenutno leče. Nastala je baza mladih ljudi koji su se redovno okupljali i svoju grupu nazvali MladiCe, spajajući reč mladi i slovo C iz šifarnika bolesti (oznaka za kancer). Prateći njihove potrebe smo kreirali aktivnosti, programe sa ciljem njihovog osnaživanja, većeg samopouzdanja, socijalnu inkluziju u školu i društvo.
[…] Glavna motivacija za dobrovoljni rad je želja da se pomogne i doprinese blagostanju društva u celi… Posebna pažnja bi trebalo da se usmeri na mlade ljude tj. na njihovo usmeravanje i podršku da se bave volonterskim radom. „Ko podržava volontere i dobrotvorni rad, jača jedinstvo društva u celini“, istakao je na skupu predstavnik „Caritasa“, Klaus Schwertner. […]
[…] a vi celu priču ove simpatične devojke pogledajte na njenom YouTube kanalu jer verujemo da će mnogima pomoći njena […]