Ako si ljubitelj čitanja, vodiš Bukstagram profil ili jednostavno voliš liste, sigurno da razmišljaš o tome koje su to knjige koje bi trebalo da pročitaš u ranoj mladosti. Tinejdžerske i dvadesete godine su godine odrastanja, otkrivanja smisla i sopstvenog životnog puta. Mnogi mladi ljudi već u srednjoj školi počinju romantične veze, na studijama prave prve korake u karijeri, i sve u svemu – uče prve teške i vredne lekcije o sebi i svetu koji ih okružuje.

Premda nekad život deluje komplikovano, a prepreke sa kojima se suočavaš nesavladive, istina je da uvek postoje prečice i rešenja problema. Većina odgovora se nalazi u knjigama i u velikim delima svetskih pisaca.

Pažljivom čitaocu knjige daruju fantastične spoznaje o svetu, mudra učenja i pouke koje se pamte za ceo život. Pored toga, čitanje donosi i svojevrsno uživanje u izvanredno napisanom delu i književnoumetničkom tekstu koji nema greške. Sa svakom rečenicom, pasusom i poglavljem čitalac može da gradi jedan svet i unapređuje svoju ličnost i pritom oseća zadovoljstvo.

Ako želiš da proširiš listu pročitanih knjiga kvalitetnim naslovima, otkrivamo ti nekoliko izuzetnih dela svetske književnosti koje neizostavno moraš da pročitaš pre tridesete.

Slika Dorijana Greja, Oskar Vajld

Roman „Slika Dorijana Greja” Oskara Vajlda je poput njegovog glavnog junaka – „priča koja nikada ne stari”. Sa snažnim porukama o tome kako mladalački izgled nije suština postojanja, Vajld je napisao remek-delo engleske književnosti o naivnom mladiću Dorijanu i njegovom misterioznom životu.

Pošto se upozna sa modernim slikarom koji naslika njegov portret, opčinjen konačnim rezultatom mladi Dorijan izjavi kako bi dao sve kada bi zauvek izgledao tako. Njegova želja je ispunjena, ali ima preveliku cenu. Premda vreme ne ostavlja traga na njegovom licu i telu, portret usisava svu onu užasnu energiju njegovog ružnog i starog lika.

Dorijan ubrzo upada u svet visokog društva droge, razvrata i, na kraju, bezdušnog očaja sve dok, u strašnom vrhuncu, ne pokuša da uništi sliku. Roman je zapravo priča o tome koliko je važno prihvatiti sebe, sa svim manama i vrlinama i da prava lepota dolazi iznutra.

Alhemičar, Paulo Koeljo

Roman Paula Koelja „Alhemičar” je priča o čoveku, unutrašnoj i životnoj borbi koju svaki pojedinac prolazi kada traga za smislom života. Neobična pustolovina pastira Santjaga, putnika koji traži sreću i blago obilazeći Arabijsko poluostrvo, intrigira podjednako mlade i starije čitaoce. Santjagov put od Egipta ispunjen je brojnim susretima sa zanimljivim ljudima. Doživljava raznorazne prepreke i otkriva da je prava dragocenost ono blago koje se nalazi u njegovoj duši.

„Čini se da svako ima jasnu ideju o tome kako drugi ljudi treba da vode svoje živote, ali niko o sopstvenom”.

U ovom „alhemijskom” citatu nagoveštava se značaj romana, njegove pouke i lekcije o tome kako je u životu najbitnije slušati i slediti svoje srce, pratiti snove i grabiti prilike koje nam se ukazuju. „Alhemičar” će ti pomoći da savladaš strahove i izabereš da stvarno živiš, a ne da životariš.

Sluškinjina priča, Margaret Atvud

Distopijski roman kanadske književnice Margaret Atvud „Sluškinjina priča” osvaja čitalačku publiku skoro četiri decenije. Planetarnoj popularnosti romana doprinela je adaptacija knjige u vidu serije, koja je premašila sve rekorde gledanosti.

„Sluškinjina priča” je pre svega priča o opasnom totalitarnom, mizoginom društvu – izmišljenoj državi Gilead, u kojoj su žene na margini, svedene na reproduktivnu funkciju. Svako domaćinstvo ima sluškinju, ženu koja je u vlasništvu porodice i ima jedan jedini zadatak – da rodi naslednika. Pošto rodi dete i prođe najkraći period dojenja – sluškinja odlazi iz kuće i biva dodeljena drugom paru sa istom „svrhom”.

Centralna ličnost romana je junakinja Ofred – sluškinja koja živi u kući uglednog zvaničnika Freda i njegove supruge Serene Džoj, koja nije u mogućnosti da mu obezbedi potomstvo. Kao što joj ime kaže Ofred ili O’Fred (Fredova) pripada Fredu i nema nikakvih prava. Njena tragična i bolna svakodnevica šokira čitaoca i u isto vreme otrežnjuje – kako lako ideološke doktrine mogu da poremete poredak u društvu, obesmisle čoveka, odnosno ženu i dovedu ljudsko biće u istu ravan sa životinjom.

Nikad me ne ostavljaj, Kazuo Išiguro

Roman „Nikad me ne ostavljaj” može se definisati kao naučnofanstasična misterija, a ujedno je i nesvakidašnja pripovest o ljubavi, prijateljstvu i nemogućnosti ostvarenja snova. Kazuo Išiguro je ovom knjigom dotakao srca čitalačke publike, jer je maestralnim i u isto vreme jednostavnim stilom ispripovedao priču o sudbini i njenim nepoznatim putevima.

Glavna junakinja romana ima 31 godinu i osvrće se na svoj život u internatu – mestu u kom je zajedno sa drugovima iz razreda pripremana za vađenje organa. Zapravo, protagonisti romana Rut, Keti i Tomi su klonovi, koje su bogati pojedinci „naručili” da bi postojali kao donatori organa kada ostare ili se razbole.

Pored brojnih obrta, zanimljivih otkrića i pustolovina, u fokusu ove neobične priče jeste romansa, ljubavni trougao između glavnih junaka i razarajuća svest o tome da čak ni ljubav ne može da odloži njihovu neizbežnu sudbinu.

„Nikad me ne ostavljaj”  je napeto, dirljivo i fascinantno remek-delo i jedan od glavnih razloga zašto je Išiguro dobio Nobelovu nagradu za književnost 2017. godine.

Distopijski roman je 2010. godine dobio filmsku adaptaciju, a glavne uloge su poverene Kiri Najtli, Keri Muligan i Endrjuu Garfildu.

Zločin i kazna, Fjodor Mihailovič Dostojevski

„Zločin i kazna“ je intrigantna, turobna i dinamična priča o mladiću Raskoljnikovu, koja već dva veka privlači čitaoce i nagoni ih na razmišljanje. Dostojevski je napisao roman o studentu-ubici, mladom čoveku koji ubija dve starice i potom s mukom pokušava da prihvati da je učinio zločin.

Avanturistički, kriminalistički i ujedno filozofski roman, „Zločin i kazna“ je prema mišljenju proučavalaca književnosti najznačajnije delo Fjodora Mihailoviča Dostojevskog. Čitalac prati glavnog junaka i njegov život u svega 9 dana – prelep, pametan i siromašan Raskoljnikov živi u sukobu sa svetom, ali i samim sobom. Zbog poljuljanog morala i nestabilnih životnih vrednosti, pravi grešku – ubija staru zelenašicu Aljonu Ivanovnu, ali i njenu nedužnu sestru Lizavetu.

Pored vodećih pitanja koja se tiču etičkih i moralnih načela, te kazne i krivice, roman pokreće i pitanje o tome koliko je čovekova sudbina određena okolnostima u kojima se rodi, raste i živi.

Možda Dostojevski nije pisac kog bi ti preporučila drugarica iz klupe, ali je ovaj roman sasvim izvesno odličan za za ulazak u svet ruske književnosti. Dela Dostojevskog koja možeš čitati po završetku ovog romana su „Idiot“, „Kockar” i „Braća Karamazovi”.

Sidarta, Herman Hese

Heseovo delo “Sidarta” je prema mišljenju čitalaca i književnih kritičara model za putovanje u odraslo doba. Herman Hese je napisao alegorijski roman u čijem središtu je Sidarta, sin Bramana, koji je rastao, meditirao i razmišljao o smislu života na obali reke. Nezadovoljan odgovorima koje mu je pružala tradicionalna vera, nesaglasan sa učenjem Bude, okreće se ovozemaljskom svetu i tako počinje njegova duga potraga za sobom.

Prateći Sidartu, njegove uspone, padove i sva iskustva koja doživljava, čitalac stiče uvid u brojne životne lekcije i vredna saznanja. Naročito korisna za mlade ljude koji se tek uključuju u svet odraslih mogu biti učenja da svako mora sam da pronađe put do mudrosti ili da ne postoji samo jedna istina.

Uz „Sidartu” otkrivamo da ni nezadovoljstvo ne mora nužno biti nešto loše, kao i da je za sticanje mudrosti potrebno uroniti u život, a ne odbaciti ga. Materijalni svet, pa čak i vreme su iluzija. Nakon „Sidarte“, možeš izabrati da pročitaš još neko delo nemačkog nobelovca – na listu dodaj knjige „Stepski vuk“, „Igra staklenih perli“ i „Demijan“.

Ana Karenjina, Lav Nikolajevič Tolstoj

Ukoliko si „Anu Karenjinu“ propustio/la u školi kao obaveznu lektiru, evo prilike da to nadoknadiš. Kao klasično delo ruske književnosti, Tolstojev roman o grofici Karenjinoj i njenoj nesrećnoj ljubavi i porodičnoj istoriji širom otvara vrata u šarenoliko društvo Rusije u 19. veku. Osnovne teme su ljubav i porodica, ali se u romanu ozbiljno kritikuje društveni poredak, opisuje se degradacija i siromašenje plemstva, te propadanje ruskih sela.

Kroz priču o Ani Arkadijevnoj i grofu Vronskom, ali i kroz paralelne narativne tokove koji svedoče o životu u Moskvi, na selu, o bogatstvu i bedi, pravdi i nepravdi, čitalac otkriva univerzalne istine o svetu i životu, a ne samo o ljubavi.

Nakon čitanja Tolstojevog romana javiće se brojna egzistencijalna pitanja o čovekovoj slobodi, o mogućnosti da voli i bude srećan u društvu (ili mimo društva) čiji je deo. Da li na nasilje treba odgovoriti nasiljem ili dobrotom? Da li postoji sreća u porodici i braku? Kako živeti u skladu sa sobom i načelima koje diktira okruženje?

Pročitaj „Anu Karenjinu“ i otkrij zbog čega je čuveni pisac Vilijam Fokner proglasio „najboljim romanom ikad napisanim“.

Da li se na tvom popisu knjiga nalazi neki od navedenih romana? Ako tražiš način da uživaš tokom raspusta, prekratiš vreme u gradskom prevozu ili je čitanje tvoj hobi – knjigu u ruke i samo napred!

Photo by Ylanite Koppens from Pexels