U završnoj fazi puberteta i na pragu adolescencije, tinejdžeri imaju skoro potpuno razvijen imuni sistem. Oslobođeni brojnih lakših bolesti i tegoba koji prate decu, sada “pucaju od zdravlja”. Sporadično se mogu javiti još problemi sa kožom, hormonima i svi prateći efekti sazrevanja.
U uzrastu od desete do šesnaeste godine postoje izvesni zdravstveni izazovi sa kojima se mladi suočavaju. Međutim, uz redovne preventivne preglede i proveru krvne slike, moguće je s lakoćom proći ovo doba bez nekih većih problema. Pročitaj koje preglede bi trebalo da uradiš i održiš svoje zdravlje na optimalnom nivou.
Opšti zdravstveni pregled za tinejdžere između 10 i 16 godina
Više je nego poznato da tinejdžeri u uzrastu od 10. do 16. godine prolaze kroz mnoge fiziološke i psihičke promene kada se njihova tela menjaju. Svaki uticaj i briga o fizičkom i mentalnom zdravlju u ovom periodu su veoma važni, jer se na njima zasniva ne samo stanje deteta, već i njegov stav o zdravlju i telu u narednim godinama.
Govorimo o zlatnom periodu za rast i razvoj – svako dodavanje hranljivih materija, pravi režim vežbanja i rano otkrivanje endokrinih problema ukoliko ih ima značajno mogu doprineti da razviješ visinu i građu koju želiš.
U dogovoru sa roditeljima i izabranim pedijatrom možeš napraviti svoj plan ishrane, pokrenuti niz zdravi aktivnosti, zatim (ako si devojčica ) detaljno se informisati o menstruaciji, ciklusu i poremećajima koji se mogu dogoditi u ranim fazama puberteta.
Svaka konsultacija i savet mogu da ti pomognu da se orijentišeš na zdrav način života i promene, i to u najpozitivnijem pravcu. Primera radi, praktično je da pratiš visinu, meriš telesnu težinu, BMI, puls, pa čak i krvni pritisak (periodično). Ne moraš čekati sistematski pregled da bi proverio svoj vid ili zube. Na preventivnom pregledu koji uradi oftalmolog mogu se otkriti kratkovidost i astigmatizam i reagovati blagovremeno.
Oralno zdravlje je i te kako važno, a briga o zubima ima i svojih estetskih prednosti. Redovne provere stanja u kom se nalaze zubi i desni, jačina zagrižaja, pa onda i popravka karijesa i lečenje pulpita i parodontisa doprinose lepom osmehu i samim tim, većem samopouzdanju.
Takođe, ako postoji bilo kakav problem u predelu abdomena, urinarnih i respiratornih organa, pedijatar može naložiti da se urade testovi i ultrazvuk i uputiti na lečenje.
Zašto je važno raditi laboratorijske analize krvi?
Kompletna krvna slika je jedna od najboljih dijagnostičkih metoda o kakvom god zdravstvenom problemu da je reč. Čak i kada nema simptoma, ni tegoba, laboratorijske analize mogu rano da ukažu na bolesti poput anemije ili infekcije u organizmu.
Hematološke analize obuhvataju više testova, a podrazumevaju uglavnom jedno vađenje krvi. Analiziraju se krvne ćelije, hemoglobin i druge komponente krvi i funkcije koje imaju. Hematolozi rade detaljnu proveru svih relevantnih parametara krvi i ukazuju na neke kritične vrednosti. Analizom feritina se tako procenjuje sadržaj gvožđa u telu, proverom AST-a i ALT-a funkcija jetre, kao i dijagnostikovanje i praćenje eventualnih problema sa ovim organom.
Kod većine tinejdžera je ključna provera nivoa šećera u krvi. Ova je analiza od suštinskog značaja za skrining, dijagnostiku i praćenje dijabetesa kod dece.
Ispitivanjem parametara kao što su urea i kreatinin proverava se funkcionisanje bubrega. Rano otkrivanje bolesti kao što su bubrežna insuficijencija, akutni i hronični glomerulonefritis prvi je korak do uspešnog izlečenja. Ukoliko je to potrebno, pored analize krvi u pouzdanoj laboratoriji se može uraditi i detaljan laboratorijski pregled urina. Ove su analize višestruko korisne kada je u pitanju otkrivanje širokog spektra poremećaja bubrega i urinarnog trakta, uključujući hroničnu bolest bubrega, dijabetes, infekcije bešike i kamen u bubregu.
Kako da se pripremiš za analize krvi?
Određene laboratorijske analize podrazumevaju i prethodnu pripremu, odnosno izvesne korake dan pre testiranja. Možda će biti potrebno da se podsetiš uputstva svog lekara i eventualno postiš. Neki testovi su relevantni samo ukoliko 9 do 12 sati ranije izbegavaš da jedeš i piješ išta osim vode. Takođe, ako već piješ neke lekove i terapiju, pedijatar te može posavetovati da preskočiš dozu pre testiranja.
Ako treba da postiš, poželjno će biti da izbegavaš naporne i intenzivne vežbe, pa čak i žvakanje žvakaćih guma, jer mogu uticati na rezultate. Čak i kada lekar ne sugeriše post, poželjno je da izbegneš masnu, začinjenu i jaku hranu kako bi se osećao najbolje moguće na dan pregleda. Pij dosta vode, jer održavanje hidratacije pomaže da se u venama zadrži više tečnosti što olakšava samu proceduru vađenja krvi.
Možda već piješ kafu? Pokušaj da dan pre testiranja ne konzumiraš ovaj crni napitak. Kafa i sva druga pića sa kofeinom mogu te dehidrirati.
Kvalitetan san se preporučuje svim tinejdžerima koji rastu i razvijaju se, a ako se dobro naspavaš noć pre testiranja krvne slike laborant će lakše pristupiti tvojim venama tokom vađenja krvi.
Što se tiče same pripreme za odlazak u laboratoriju, najbolje je da obučeš majicu kratkih rukava ispod bluze (duks na raskopčavanje je odlična varijanta, jer tako lakše možeš osloboditi ruku za bockanje). Obavezno ponesi malu užinu, voćku ili proteinsku pločicu koju ćeš pojesti čim laborant uzme krv na analizu.
Šta ako sam nervozan ili se plašim igle/krvi?
Iako je reč o gotovo bezbolnoj proceduri, vađenje krvi može biti izvor stresa, nervoze, pa i straha, čak i za odrasle. Stoga je sasvim prirodno da osećaš blagu anksioznost od pomisli na odlazak u laboratoriju. Najbolje je, naravno, da proveru krvne slike radiš u pratnji roditelja ili ako ti je lakše – u društvu sestre/brata/prijatelja.
Ako se osećaš nervozno i uplašeno, obavezno reci tehničaru. Laboranti imaju iskustva u praksi sa pacijentima i mogu da ti pomognu da se osećaš lagodnije, ponuditi ti da legneš umesto da sediš tokom procedure i slično.
Izbegavaj da gledaš vađenje krvi. Umesto toga izaberi neki predmet ili sliku u prostoriji na koju ćeš se fokusirati dok laborant ne završi uzorkovanje. Nekad i razgovor može da pomogne da skreneš misli, a ako se mnogo uplašiš, pitaj da staviš slušalice na uši i slušaš muziku.
Nekoliko puta duboko udahni pre i tokom postupka. Usredsredi se na svaki udah i izdisaj kako bi skrenuo/la svoje misli i pre nego što primetiš – vađenje krvi biće završeno!
Autor teksta: S.Stanković
Foto: allinonemovie from Pixabay
Leave A Comment