Raduje me svaka stvarčica koja me podseća na život od pre. Iskreno, svih ovih dana u O. pitala sam se zašto sam umesto svih tih prekopotrebnih stvari zgrabila samo jaknu, mobilni i – ovaj glupi dnevnik. Kako zašto? Pa zar to ne piše u svakom priručniku za preživljavanje?
Ako hitno morate da napustite stan zbog havarije, nikako nemojte poneti kremu i losion za bubuljice, ili, recimo, gaće, potkošulju, omiljenu ili pak bilo kakvu pidžamu… Jedino je važno da ponesete dnevnik pun gluposti o nekoj Sonji, Maksimu, Nultoj pozitivnoj grupi, prvom nastupu…
Da, lako je bez čistog veša, a da li je lako i bez dnevnika?
Nadamo se vas je odlomak iz novog romana u izdanju Kreativnog centra „Sve što (ni)sam promenila“ zaintrigrao da što pre poželite da ga pročitate, a mi smo sa Draganom Mladenović, autorkom serijala za tinejdžere Sve što (ni)sam…, razgovarali o junacima romana, izavozima prilikom pisanja…
Šta vam je poslužilo kao inspiracija za ovaj tinejdžerski serijal? Kako ste odlučili da glavni junaci budu baš Nina i Maks i kako ste gradili njihove likove?
Sve je zapravo krenulo od širenja opasnog virusa VIR po jednom malom gradu, i to baš u vreme dok se sa ove naše neknjiževne strane, u realnosti, opasno širio kovid 19. Za jednu takvu, gotovo apokaliptičnu priču bila mi je potrebna junakinja koja je pomalo razmažena, prilično vedra, veoma samokritična, donekle obična, odnekle jedinstvena, rečju – slična mnogim drugim devojčicama od 11, 12 godina. Kako bismo je još bolje upoznali, učinila sam da joj se pridruži njena tajna simpatija – Maksim Maksimović, jedan od najpopularnijih dečaka u školi, koji takođe ima mnoge vrline i izražen glumački dar, a pritom je, kao i drugi mlađi tinejdžeri, dečak na putu sazrevanja.
Tema prve knjige je epidemija kompjuterskog virusa koji je prešao na ljude, u drugoj knjizi je to ekonomska kriza, dok su u trećem romanu junaci ozbiljno uključeni u zaštitu životne sredine. Zbog čega ste odlučili da ovu grupu tinejdžera smestite baš u takve okolnosti?
Trilogija Sve što (ni)sam… sasvim je skrojena po meri mladih čitalaca, nekoga ko ima 10, 11, 12 ili 13 godina. Likovi su, dakle, slični savremenim mladim ljudima, ali bi se moglo reći i da čitaocima neće biti sasvim strane okolnosti kroz koje junaci prolaze – epidemija je prošla, ekonomska kriza je u toku, a sve su izvesnije i pretnje koje nam donose zagađenje i klimatske promene. Ideja je zapravo bila da se čitaocima pošalje poruka kako se može pronaći izlaz iz svake situacije, ma koliko nezgodna ona bila. Uz to, poruka je i da mladi ljudi nisu tek puki posmatrači onoga što se dešava sa životnom sredinom, već da i sami, bar donekle, mogu uticati na to da ovaj svet postane bolje mesto za život.
Da li je bilo teško naći ravnotežu između priče o odrastanju, druženju i zaljubljivanju glavnih junaka i ovih ozbiljnih, angažovanih tema?
Ne, nipošto, pošto mladost, poput vode, uvek nađe put. I to se u sve tri knjige događa. S druge strane, problemi s kojima se junaci suočavaju čine da oni brže odrastaju, postaju svesniji i savesniji, stiču samopouzdanje i menjaju svoj pogled na svet.
Šta vam je bio najveći izazov dok ste radili na ovim romanima, a u čemu ste najviše uživali?
Uživala sam u procesu pisanja od prve do poslednje rečenice. Teško mi je zapravo da opišem koliko mi je uživanja donelo pisanje ovih knjiga. Ako baš treba da izdvojim neki izazov, recimo da mi je bilo pomalo komplikovano „organizovanje“ koncerta pomoću štapa i kanapa i to što sam s junacima prolazila kroz listu neophodnih stvari i svih mogućih i nemogućih problema u tom procesu.
Kakve su reakcije čitalaca na prve dve knjige?
Do mene su stizale samo one pozitivne. Neka deca su, na zaprepašćenje roditelja, i jednu i drugu knjigu pročitala u dahu. Jedna devojčica je, kako mi je rekla, prvi deo pročitala pet puta i neke delove je znala napamet. Imam utisak da deca i prvi i drugi deo čitaju sa uživanjem, a to i jeste bilo sve što sam želela … a nisam očekivala.
Naši ilustratori često kažu da su njihove ilustracije neki vid odgovora na piščev tekst, odnosno njegova dopuna. Šta su to novo donele ilustracije Dušana Pavlića vašim pričama, šta ste to novo uz njegovu pomoć saznali o Nini, Maksu i njihovoj družini?
Izvanredni Dušan Pavlić i ovim svojim radom pokazao je zbog čega je jedan od naših najboljih ilustratora knjiga za decu. Ne samo što je njegov rad fenomenalno ispratio tekst već je on celoj trilogiji dodao nov kvalitet, mnogo duhovitosti i posebnu lepotu.
Foto: Zoran Jovanović Jus
Ilustracije: Dušan Pavić
Leave A Comment