Biti žena u četrdesetim godinama prošlog veka samo po sebi bilo je teško, a još biti žena koja se bori za svoje mesto u ratu, to se već moglo nazvati herojstvom. Onih koje su u tome uspevale, reklo bi se, bilo je malo, međutim šta ako to nije stvarno tako? Šta ako nam samo nikad nisu pričali o njima, i šta ako nisu bile samo uspešne, nego i neprevaziđene? Zašto se onda o njima ne govori ? Neke od tih žena bile su Noćne veštice.
Zabranu o učešću žena u ratu 1942. godine, usled krajnje krize, uspela je da skine sa snage pukovnica Marina Raskova. Pismom ubedivši Staljina da dozvoli ženama da se bore, ona osniva svoj puk sačinjen isključivo od žena. Bio je to 588. puk noćnih bombardera.
Dobile su zastarele avione, dvokrilce koji nisu mogli da uzlete sa više od dve bombe na sebi. Lampa i par osnovnih potrepština bile su jedine stvari koje su imale osim svog nesebičnog, patriotskog duha. Puk su činile devojke od petnaest do dvadeset i sedam godina. Ništa od toga nije ih sprečilo da uteraju strah u kosti nemačkim vojnicima. Nesvakidašnje, kreativne i inovativne taktike omogućile su im da izvrše preko trideset hiljada napada i da na neprijatelje bace više od dvadeset i tri hiljade tona bombi.
Uspevale su da u toku leta, blizu tla, ugase motore kako ih neprijatelj ne bi čuo. Koliko god to zvučalo suludo i graničilo se sa nemogućim, njima je polazilo za rukom. Šum koji je avion proizvodio Nemce je podsetio na zvuk čišćenja metlom, i po tome su ih prozvali Noćnim vešticama .
Ukrašavajući svoje avione cvetovima i nosivši činjenicu da su mlade žene koje Nemcima lede krv u žilama kao oklop, uspele su da postanu predmet urbane legende. O njima se pričalo kao o vešticama natprirodnih moći, podvrgnutim eksperimentima kako bi u mraku bolje videle, poput mačaka. Njihova uspešnost dosezala je do te mere da vojnici velikog Trećeg rajha nisu hteli noću da pale cigarete kako se ne bi odali Noćnim vešticama.
Bez radara, mitraljeza ili čak padobrana, samo sa ljubavlju i željom za oslobodjenjem otadžbine one su uspele da postave primer i razbiju predrasude. Pokazale su da žene ne treba podcenjivati i da im treba pružiti priliku da se pokažu. Od ovih hrabrih dama život je na bojištu položilo njih trideset i dve, izmedju kojih i pukovnica Marina Raskova.
Posebnim odlikovanjem heroja sovjetskog saveza nagrađene su njih dvadeset i tri, a neke od njih bile su komandantkinja Nadežda Popova koja je letela u čak 852 misije i to jednom sa osamnaest uspešnih misija u istoj noći.
Autor teksta: Katarina Mandić
Leave A Comment