Novogodišnja noć i dan nakon Nove godine, 1. januar, se u različitim zemljama drugačije proslavlja. Uglavnom, u većini delova sveta, 31. decembra organizuje se proslava Nove godine. Danas, većina ljudi na sličan način proslavlja najluđu noć.

Prema istorijskim zapisima, hiljadam godina ljudi već slave početak Nove godine, a najstarija zabeležena proslava odigrala se pre četiri hiljade godina u drevnom Vavilonu.

Tek 46. godine pre nose ere, rimski imperator Julije Cezar predstavio je Julijanski kalendar i odredio 1. januar kao početak nove godine. Rimljani su ovaj dan proslavljali prinošenjem žrtava bogovima, razmenjivanjem poklona i ukrašavanjem kuća.

Kasnije, 1582. godine i hriščani prihvataju 1. januar kao početak nove godine po Gregorijanskom kalendaru.

Kako prvi januar slave drugi narodi?

Kina

Zvanično 1. januar u Kini predstavlja prvi dan nove godine. Ipak, takozvana kineska nova godina proslavlja se po lunarnom kalendaru, a pripreme započinju sedam dana pre 31. decemra. Kinezi čiste kuću, rešavaju se starih stvari, kupuju ukrase, poklone i novu odeću.

Ekvador

Na Ekvadoru 1. januar je vreme kada treba da se zaborave svi loši događaji pretgodne godine. Narod Ekvadora puni raznorazne figurice petardama i baca ih na ulice. Muškarci, obučeni u žensku odeću paradiraju ulicama, plešu i traže novac.

Etiopija

Etiopski kalendar ima 13 meseci, 12 meseci od 30 dana plus pet ili šest dana koji su pretvoreni u 13. mesec. Dan Nove godine započinje u septembru, a porodice se okupljaju na gozbi, gde ih mlade devojke daruju cvećem i poklonima.

Nemačka

U Nemačkoj, novogodišnje veče zove se “Silvester”, po papi Silvesteru I. Taj dan organizuje se gozba, praćena vatrometom i šampanjcem. Običaj se da se tada u vodu sipa otopljeno olovo, a prema obliku olova koje se ubacivanjem u vodu hladi, predviđa se kakva će naredna godina biti. Tanjiri sa hranom ostavljaju se do ponoći, kako bi naredna godina bila bogata.

Mađarska

U Mađarskoj se takođe ovaj dan naziva Silvester. Tradicija uključuje da se na novogodišnju noć pravi velika buka, kako bi se oterali zli duhovi i demoni. U Mađarskoj se smatra da šivenje ili pranje veša na ovaj dan donosi nesreću. Ako 1. januara u dom uđe muškarac, to se smatra srećom. Ujutro, 1. januara, običaj je da se umijete hladnom vodom u kojoj se nalazi crvena jabuka, kako biste bili zdravicele godine.

Izrael

Izraelci računaju vreme po Gregorijanskom kalendaru i formalno, ne slave Novu godinu 31. januara. Jevrejska Nova godina uključuje brojne običaje, kao što je jedenje jabuka prelivenih medom, kako bi sledeća godina bila slatka.

Japan

Japanci slave Novu godinu po Gregorijanskom kalendaru od 1873. godine. Budistički hramovi taj dan zvone 108 puta, a običaj je da se u ponoć jedu kolačići od pirinča za sreću.

Holandija

U Holandiji u ponoć porodice istrčavaju na ulice, pale vatromet i bacaju petarde. Prvog januara, na hiljade Holanđana odlazi da se kupa u ledenom Severnom moru, za sreću i zdravlje u narednoj godini.

Škotska

U Škotskoj, ako 1. januara u dom uđe muška osoba tamne kose donoseći poklone, dom će biti srećan i neće oskudevati u hrani u narednoj godini. Na Dan nove godine, deca idu od kuće do kuće i pevaju božićne pesme.

Bilo gde na svetu, bez obzira na religiju i kulturu, Nova godina i 1. januar su veoma važni praznici koji se zalažu za porodične vrednosti, zaboravljanje svega lošeg u prethodnoj godini i za želje da u narednoj svi budu srećni i zdravi.

To vam želimo i mi! Srećna Nova godina! 🙂