Pismeni iz matematike je tek za tri dana, ali ti već osećaš knedlu u grlu. Dok sediš na času istorije, u glavi ti je film o tome kako stojiš pred tablom i ne znaš odgovor. Pokušavaš da učiš, ali ti misli beže: „Šta ako padnem godinu?“, „Šta ako ne upišem fakultet koji želim?“, „Šta ako razočaram roditelje?“, „Šta ako…“
Ako ti ovo zvuči poznato, dobrodošao u klub. To se zove anksioznost, a tvoja glava je postala mašina za „putovanje kroz vreme“, zaglavljena u budućnosti.
Ovaj osećaj da si stalno u „šta ako“ scenariju je jedan od najčešćih i najtežih delova odrastanja. Škola, ocene, odluke o budućnosti – sve to stvara ogroman pritisak. Geštalt psihoterapija, pristup koji se fokusira na celokupno iskustvo, ima moćan odgovor na ovo stanje. Taj odgovor je jednostavan, ali nije lak, i svodi se na dve reči: „Sada i Ovde“.
Zašto tvoj mozak „putuje kroz vreme“?
Pre svega, važno je da znaš da tvoj mozak ne radi ovo da bi te mučio. Njegov primarni posao je da te zaštiti. Deo mozga zadužen za preživljavanje stalno skenira okolinu tražeći potencijalne pretnje. Kada razmišljaš o budućnosti, on radi istu stvar: pokušava da simulira buduće pretnje (loša ocena, neuspeh) kako bi te pripremio za njih.
Problem nastaje kada se taj „simulator“ zaglavi u uključenom položaju. Ti prestaješ da budeš ti koji razmišljaš o budućnosti, i postaješ talac budućnosti o kojoj razmišljaš.
Fric Perls, osnivač geštalt terapije, imao je genijalnu definiciju anksioznosti. Rekao je da je anksioznost „uzbuđenje bez daha“. Razmisli o ovome: „uzbuđenje“ je energija. Kada razmišljaš o testu, tvoje telo mobiliše energiju (uzbuđenje) da se pripremi za taj izazov. Ali, pošto se test ne dešava sada, ti tu energiju nemaš gde da upotrebiš. Umesto da deluješ, ti tu energiju blokiraš, i pošto nemaš „dah“ (akciju u sadašnjosti), ta energija se pretvara u anksioznost -u lupanje srca, znojenje dlanova i haos u glavi. To je energija za akciju, zarobljena u sadašnjem trenutku.
Moć „Sada i Ovde“
Kada terapeut kaže da treba da budeš „sada i ovde“, to često zvuči kao neka apstraktna, „zen“ fraza. Ali u geštaltu, to je najpraktičniji alat koji postoji.
Biti „sada i ovde“ ne znači da nikada ne treba da razmišljaš o budućnosti ili da praviš planove. To znači da treba da prepoznaš razliku između planiranja (što je aktivnost koju radiš sada) i brige (što je gubljenje u fantaziji o budućnosti).
„Sada i Ovde“ je jedino mesto gde zaista imaš moć. Ne možeš da utičeš na test koji je za tri dana. Ne možeš da kontrolišeš šta će se desiti na upisu na fakultet. Ali možeš da kontrolišeš šta radiš ovog trenutka.
Hajde da vidimo razliku. Kada si u „šta ako“ modu, ti si u glavi (u fantaziji): „Šta ako padnem? Onda moram na popravni. Onda mi je loš prosek. Onda neću upisati…“ Ovo je spirala nad kojom nemaš nikakvu kontrolu.
Kada si „sada i ovde“, ti si u kontaktu sa realnošću: „Sedim za svojim stolom. Knjiga iz matematike je ispred mene. Srce mi lupa malo brže. Osećam napetost u ramenima. Olovka mi je u ruci.“ Možda zvuči banalno, ali ovo je ključno. Kada si u kontaktu sa realnošću, ti možeš da deluješ. Možeš da odlučiš: „OK, pročitaću ovu jednu definiciju.“ I u tom trenutku, preuzeo si kontrolu. Jedini način da zaista utičeš na budućnost jeste kroz akcije koje preduzimaš u sadašnjosti.
Kako da se „vratiš u sobu“ kad anksioznost krene?
Sve ovo zvuči logično, ali kako to izvesti kada osetiš da te anksioznost „usisava“? Ne postoji magično dugme, ali postoji proces koji vežbanjem postaje sve lakši.
Prvi i najvažniji korak je svesnost. To je geštalt reč za primećivanje. Bez osuđivanja, samo primeti: „Aha, evo me opet. Otišao sam u ‘šta ako’ film.“ Samo to primećivanje je ogroman uspeh, jer si se iz pozicije učesnika u panici pomerio u poziciju posmatrača.
Kada primetiš da si „odlutao“, sledeći korak je da se vratiš u svoje telo i u sobu. Najlakši način za to je da namerno koristiš svoja čula. Umesto da budeš u „šta ako“, fokusiraj se na „šta jeste“. Šta stvarno vidiš ispred sebe? (npr. „Vidim plave korice knjige, vidim linije na papiru.“) Šta stvarno čuješ? („Čujem saobraćaj napolju, čujem kako sat kuca.“) Šta stvarno osećaš? („Osećam stolicu pod sobom, osećam stopala na podu.“) Ovo se zove „prizemljenje“ (grounding) i neverovatno je moćno jer momentalno prebacuje fokus tvog mozga iz apstraktne pretnje u konkretnu realnost.
Sada se seti one definicije: „uzbuđenje bez daha“. Vrati dah tom uzbuđenju. Ne moraš da radiš komplikovane vežbe disanja. Samo svesno udahni nekoliko puta duboko. Time šalješ poruku svom telu da si, u ovom trenutku, bezbedan.
Konačno, pretvori paralizu u akciju. Anksioznost te parališe jer je zadatak (npr. „položiti ispit“) prevelik. Razbij ga. Tvoj zadatak nije „položiti ispit“. Tvoj zadatak je „pročitati jedan pasus“. Ili „uraditi jedan zadatak“. Daj toj zarobljenoj energiji (uzbuđenju) mali, konkretan posao koji može da obavi sada. Jedan po jedan zadatak, gradiš most ka toj budućnosti koje se plašiš.
Nisi sam u ovome (i kako terapija pomaže)
Važno je reći: ovo je teško. Boriti se sa „šta ako“ spiralama sam je kao da pokušavaš da zaustaviš lavinu golim rukama. Ponekad je potrebna pomoć.
Tu geštalt terapija stupa na scenu. Geštalt terapeut je u suštini trener za „sada i ovde“. On ti neće davati savete niti ti govoriti šta da radiš sa svojom budućnošću. Umesto toga, on će ti pomoći da postaneš svestan kako tačno tvoj um beži u budućnost. Pomoći će ti da primetiš obrasce.
To je veština koju terapeuti uče godinama. Mnogi od njih prolaze intenzivne studije za geštalt usavršavanje, koje možeš i ti da pohađaš u budućnosti ako se pronađeš u svetu psihologije. U sigurnom prostoru, terapeut ti pomaže da istražiš strahove koji stoje iza „šta ako“ pitanja. Pomaže ti da vežbaš „prizemljenje“ i da daš glas tom anksioznom delu sebe, umesto da te on kontroliše.
Budućnost se gradi danas
„Šta ako“ je zamka. To je lavirint u glavi iz koga nema izlaza, jer je zasnovan na stvarima koje se još nisu desile. Tvoj život, tvoje ocene i tvoja budućnost se ne dešavaju u tom lavirintu. Dešavaju se ovde, sada, za tvojim stolom, u razgovoru sa prijateljem, na času koji slušaš.
Cilj nije da postaneš osoba koja nikada ne brine i nikada ne razmišlja o budućnosti. To je nemoguće. Cilj je da naučiš da planiraš budućnost (što je aktivnost u sadašnjosti) umesto da brineš o njoj (što je bežanje u fantaziju).
Imaš svu energiju koja ti je potrebna da se nosiš sa izazovima. Geštalt pristup ti samo pomaže da tu energiju, to „uzbuđenje“, iskoristiš danas, umesto da je prosipaš na hiljadu „šta ako“ scenarija koji se verovatno nikada neće ni desiti. Diši. I uradi sledeću stvar koja je ispred tebe.
Autor: S. Stanković
Foto: Pixabay, Suzy Hazelwood i cottonbro studio
Leave A Comment