Puno je vremena prošlo od kako je Cole Sprouse bio na velikom platnu, ali izgleda da se sa „Five Feet Apart” vratio bolji no ikada pre.

Ako ste gledali „Heathers” epizodu u kojoj Cole peva, i ako vam je njegova verzija pesme „A Bushel And A Peck” naterala suze na oči, onda će vas njegova uloga u „Five Feet Apart“ naterati na ridanje.

Film je režirao Justin Baldoni, a radnja se bavi Stellom i Willom koji su oboleli od cistične fibroze i koji su se, kroz svoju borbu sa ovim genetskim poremećajem, zaljubili jedno u drugo. Na žalost, bolest ih onemogućava da uživaju u svojoj ljubavi.

Glavne uloge tumače Cole Sprouse i Haley Lu Richardson, poznata po naslovima poput „The Edge of Seventeen” i „Split”.

Film je istovremeno i srceparajuć i neverovatno pozitivan, što ga čini malo drugačijim od ostalih filmova sličnog žanra. Da li ste baš to hteli da postignete?
Pa… da. Mada je to ponajviše Justinova zasluga. On je uvek imao jasnu ideju šta želi od Haley i mene. Međutim, ono što je zaista sjajno je otvoreni kraj, tako da publika može da odabere kako se priča završava.

Šta te je posebno privuklo ovoj ulozi?
Iskreno, isprva nisam znao ni da li želim da se vratim na veliko platno, pogotovo ne da snimam u jedinoj pauzi koju imam – između dve sezone „Riverdalea”. Međutim, posle sastanka sa rediteljem, shvatio sam da je ovo pravi film za mene. Nije lako ispričati ljubavnu priču kroz tešku genetsku bolest, ali je Justin to maestralno odradio.

Foto: Patti Perret

U prethodnim intervjuima si pričao o odgovornosti koju ovakva uloga nosi sa sobom. Koliko ti je trebalo da se spremiš za istu, jer si rekao da je bilo baš naporno i izazovno?
Imali smo luksuz da se mesec dana bavimo istraživanjem cistične fibroze i kako ona utiče na ljude koji je imaju. To je danas retkost, jer se stvari snimaju brzo i po striktnom rasporedu. Međutim, ovo istraživanje mi je dosta pomoglo, pogotovo razgovori sa pacijentima jer je to uticalo na moje viđenje ove bolesti, ali i to kako se bolesnici nose sa posledicama bolesti, kako mentalno tako i fizički.

Ako je verovati društvenimm režama, film je odlično prihvaćen od publike. Da li je bilo i ljudi obolelih od cistične fibroze i kakve su bile njihove reakcije?
Film je dobio hrpu pozitivnih komentara od ljudi obolelih od ove bolesti. Što mi je veoma bitno, jer je ovo film o njima i njihovim nedaćama. Pogotovo jer sam strahovao kako će oni da reaguju na film. I da su razočarani ja bih bio baš bezveze.

U ovom filmu si ponovo sarađivao sa svojim kolegom još sa Disney kanala – Moisesom Ariasom. Kako je to proteklo, jer na platnu deluje kao da sjajno funkcionišete?
Bilo je sjajno, on je tako divan glumac. Međutim, prava magija se odigravala sa Haley. Ona je toliko talentovana i sposobna glumica i veoma mi je drago što je dobila priliku da se pokaže kroz ovaj film.

Imajući u vidu temu kojom se „Five Feet Apart” bavi, kako ste Haley i ti izlazili na kraj sa emocijama i težinom koju ovakav žanr sa sobom nosi?
Pa… posle posebno dugog dana snimanja smo otišli u striptiz kulb!

Foto: Alfonso Bresciani

Sjajno! Da li ste tako održavali veselost?
Ne, to je bilo samo jednom. Mi smo profesionalci i naše uloge nose određenu odgovornost prema obolelima. Mada je atmosfera postala veselija pred sam kraj snimanja. I to ne jer je gotovo kraj, već jer smo snimili sve emotivno teške scene i sada smo mogli da se malo opustimo.

Jedna od pamtljivijih scena iz filma je ona u kojoj Will peva Stelli. Ovo nije prvi put da pevaš pred kamerama, zar ne?
Nije. Već sam pevao pred kamerama u muzičkoj epizodi „Riverdalea”.

Nekom prilikom si rekao da je potrebno baš puno ubeđivanja da bi te neko naterao da pevaš pred kamerama, i eto te sad, dva put u kratkom vremenskom razdoblju.
Nisam rekao da treba da me iko ubeđuje. To je nesporazum nastao kada je Disney kanal tražio od mene i mog brata da snimimo album, što sam odbio. Ali pevao sam i ranije, recimo u „The Suite Life”. Nije nikakav problem da pevam iz lika. Ali ako treba da pevam kao ja, Cole Sprouse, onda je baš frka. Jer se bojim da neću uspeti da prenesem emociju pesme ili da ću nešto da zabrljam. Ali kao, recimo, Jughead – nikakav problem. Zanimljivo je da je taj trenutak u „Riverdaleu” zapravo veoma emotivan za Jugheada.

Ako bi Jughead rešio da peva karaoke, šta bi pevao?
Vrlo verovatno neki Avenged Sevenfold ili Panic! At The Disco. Nešto onako baš… emo.

Šta je sledeće? „Riverdale” odlazi na zasluženu pauzu, te kakvi su tvoji planovi za skoriju budućnost?
Imam taj neki projekat na kome radim, ali o kome još uvek ne želim da pričam. Najviše bih voleo da mogu da radim dva filma godišnje. Jedan komercijalni i jedan mali, ličniji, više… umetnički. Ali moram uzeti u obzir da u poslednje tri godine nisam imao gotovo ni dan odmora!

Kraj treća sezone „Riverdalea” je pred nama. Jugheadov život je potresen nizom događaja koji se tiču njegove majke. U kom pravcu bi voleo da se ovaj lik razvije ili da ode?
Kreatori „Riverdalea” veoma dobro grade i razvijaju likove i to je ono što ovu seriju izdvaja od mnogih drugih – jaki likovi. Mislim da se Jughead trenutno pita koliko je tačno njegova porodica uticala na njegove životne odluke. Takođe bih više voleo da lik bude ono što je bio u prvoj sezoni – tih i daleko mirniji. Takođe mislim da će naredna sezona biti još dinamičnija i imaće još više zanimljivih priča i avantura za likove. Ko zna, možda se FP i Jughead udruže i krenu u neku „True Detective” avanturu? Zapravo, to je ono što bih voleo da vidim u četvrtoj sezoni „Riverdalea”.

Foto: © 2016 The CW Network, LLC. All Rights Reserved i Instagram