Pre nešto više od četiri meseca Mimi Mercedez je izdala album pod nazivom „Mržnja“ za koji je rekla da predstavlja sve ono što pravi rep mora da ima, a reakcije slušaoca na dvanaest novih pesama su sjajne.  Mimi je neko ko pomera granice, podiže lestvicu za stepen više… Baš zato smo rešili da popričamo sa Mimi Mercedez o školskim danima, a uskoro ćete i vi saznati kakva je bila kao srednjoškolka.

Za početak nam reci koju si srednju školu završila?

– Treću beogradsku gimnaziju.

Kakva si bila kao srednjoškolka?

– Snalažljiva. Škola me ni najmanje nije zanimala, ali mi je glavni prioritet bio da ne komplikujem sebi život više nego što mora da bude komplikovan, pa sam se uvek snalazila kako znam i umem da ne padnem na popravni ili razredni ispit i da opravdam sve izostanke koje napravim, a da moji roditelji ne saznaju za njih.

Šta ti prvo padne na pamet kada ti neko pomene školu?

– Trošenje vremena. Sva znanja koja su bitna za život sam stekla van škole.

Koji je bio tvoj najveći školski problem?

– Opet trošenje vremena! Htela sam toliko drugih stvari da radim, a škola mi je oduzimala pola dana.

Koji ti je predmet bio najgori, a koji si obožavala?

– Najgori predmet mi je bila hemija ili fizika, ne mogu da se setim šta me je manje zanimalo. Obožavala sam filozofiju, a sigurno bih i psihologiju da nam profesorka nije bila totalni manijak.

Koja ti je najlepša uspomena iz škole?

– Taj predobar osećaj kad sama rešim sve svoje probleme. U srednjoj sam naučila da budem samostalna i nezavisna.

Šta si tada slušala?

– To je period mog najvećeg eksperimentisanja i trudila sam se da upoznam što različitije ljude i da idem na što različitije žurke da bih videla gde se najviše pronalazim. Najviše sam zavolela razne vrste elektronske muzike i, naravno, rep.

Jesi išla na neku vanškolsku aktivnost?

– Može se reći jer su u tom periodu počele da me zanimaju politika i filozofija pa sam otkrila da na filozofskom fakultetu postoje razne grupe studenata koje se okupljaju, čitaju i diskutuju i pridružila sam im se.

Pamtiš li svoju prvu jedinicu?

– Jedinicu ne jer je taj prvi šok koji sam doživela bila prva dvojka pre koje sam imala isključivo petice. Bio je to neki od nižih razreda osnovne škole, ne sećam se ni koji predmet je bio, ali se dobro sećam tog užasnog osećaja da nešto nisam uradila savršeno. Plakala sam ceo dan.

Da li si još u kontaktu sa društvom iz razreda?

– Nisam bila u kontaktu sa njima ni kad sam išla u školu! Zanimale su me previše drugačije stvari nego ljude iz moje škole tako da su mi svi prijatelji bili iz nekih drugih priča.

Šta si mrzela u to vreme?

– Autoritet.

Da li si bežala iz škole?

– Jesam, mnogo.

Otkrij nam najbolji trik za prepisivanje?

– Jao, pa nisam nikad bila neki ekspert u prepisivanju, prepisivala sam ako mi se ukaže baš dobra prilika, a i tako mi se dešavalo dosta puta da budem provaljena. Prosto mi to nije išlo.

Sećaš li se prve školske simpatija?

– Sećam se, ali nije to bilo ništa specijalno kod mene jer sam u osnovnoj imala novu simpatiju svakog meseca.

A prvog školskog poljupca?

– Sećam se, desio se u petom razredu i bilo mi je strašno neprijatno i odvratno, mislila sam da se nikad više neću poljubiti u životu.

Ispričaj nam neki školski događaj koji nikada nećeš zaboraviti?

– Nikad neću zaboraviti da sam otišla na maturu ćelava (ošišana na keca) i to samo da se slikam da bih dala roditeljima da istaknu na nekoj vitrini. Bila mi je sumanuta cena maturske večeri i nisam želela da dam pare na to da provedem veče sa ljudima koje ne gotivim.

Šta bi sadašnja Milena poručila srednjoškolki Mileni?

– Kidaš mačko, ponosna sam na tebe!

A koji savet imaš za današnje školarce, i one u osnovnim i one u srednjim školama?

– U školi se pre svega uči snalaženje u životu. Shvati šta te interesuje (ili bar ne smara previše) i posveti se tim predmetima jer će oni sigurno biti na neki način deo tvog životnog usmerenja. Oko ostalih nemoj da se opterećuješ već ih odradi na foru, uz malo dobre volje i pažnje nema šanse da imaš jedinicu. Samo što manje stresa, jer škola je samo poligon za vežbanje pravog života koji dolazi posle nje.

Intervju: Ivana Grabrović

Foto: www.universalmusic.rs