Osmi mart je međunarodni praznik posvećen svim sjajnim ženama u našoj okolini – majkama, bakama, tetkama. Ovaj dan obeležava borbu za prava žena, njihovu socijalnu, političku i ekonomsku ravnopravnost u društvu.
Tim povodom podsetimo se 5 žena koje su u XX veku za Srbiju učinile mnogo, a za uzvrat nisu tražile ništa, i ne dopustimo da one budu zaboravljene. Njihova hrabrost je omogućila devojčicama u Srbiji da izrastu u žene kakve one žele da budu, otvorila im vrata ka obrazovanju i pravu glasa u društvu.
Isidora Sekulić bila je srpska književnica, akademik, prva članica Srpske akademije nauka i umetnosti, najobrazovanija i najumnija Srpkinja svog vremena, poliglota, nastavnica i još mnogo toga. Studirala je književnost i pedagogiju, doktorirala filozofiju u Nemačkoj, ali se zanimala i za prirodne nauke. Ostala je upamćena po putopisu ‚‚Pisma iz Norveške”, dnevniku ‚‚Saputnici” i njenom najznačajnijem delu ‚‚Hronika palanačkog groblja”. Bila je i bolničarka na frontu do 1915.
Draga Ljočić, prva je žena lekar u Srbiji, a medicinu je završila u Cirihu. Posle studija odbili su da je zaposle u srpskoj državnoj bolnici, zbog čega otvara privatnu praksu, uz odobrenje kraljice Natalije. Kasnije ipak uspeva da se zaposli u državnoj bolnici, ali uz manju platu nego njene muške kolege. Nakon što je zatražila jednaka prava, optužena je za nemoral. Uprkos svemu Draga je svoje ciljeve i želje ostvarila. Zalagala se za podizanje dečjih bolnica, domova za nezbrinutu decu i bila je bolničarka u Balkanskim ratovim i I svetskom ratu. Bila je pripadnica Kola srpskih sestara.
Marija Maga Magazinović, bila je prva novinarka po zvanju, prva bibliotekarka Narodne biblioteke Srbije, , filozofkinja, koreografkinja, aktivistkinja i žena koja je prva dovela moderan ples u Srbiju. Završila je Filozofski fakultet na kojem se, kao i na Pravnom fakultetu, izborila za prava studentkinja da redovno pohađaju nastavu. Predavala je u Prvoj ženskoj gimnaziji filozofiju, nemački i srpski jezik.
Mejbel Grujić , rođena je u Virdziniji, u Americi, i u Srbiju je došla kada se udala za diplomatu Slavka Grujića. Muža je upoznala na svojim studijima u Atini, nakon čega se zaljubila u srpsku kulturu. U Americi je držala predavanja o Srbiji, i zajedno sa Mihajlom Pupinom, skupljala novac i sredstva za pomoć našem Crvenom krstu. Bila je dobrovoljna bolničarka u I svetskom ratu i jedna je od osnivača organizacije Kolo srpskih sestara.
Jelisaveta Načić, prva žena arhitekta u Srbiji. Njenu želju za školovanjem porodica nije podržavala, pa je potrošila ceo miraz da bi ostvarila svoj san. Bila je jedina žena u inžinjersko-arhitektonskom odseku Beogradske opštine. Projektovala je male stepenice na Kalemegdanu, zgradu osnovne škole Kralj Petar Prvi, crkvu Svetog Aleksandra Nevskog na Dorćolu i još mnogo šta, od čega je veliki deo srušen u I svetskom ratu. Jelisaveta je na Terazijama, postavila slavoluk sa tekstom “Nisu svi Srbi oslobođeni” posle čega je proterana u logor Nedzider u Mađarskoj. Tamo je upoznala svog muža, intelektualca i revolucionara Luku Lukaija.
Autor: Katarina Mandić
Leave A Comment