Dinosaurusi, gejming, Fibonačijev niz, reciklaža, scenski ples, nučni cirkus, Koko Šanel, Platon i Leonardo, samo su neke od tema u fokusu 14. Evropske noći istraživača.
Najveća i najatraktivnija naučna manifestacija u zemlji, Evropska noć istraživača, biće održana četrnaesti put ove godine, 29. i 30. septembra od 16 do 22 sata u 24 grada širom Srbije pod sloganom „Svetlost nauke”. Kao i svake godine, programi su potpuno besplatni za posetioce.
Evropska noć istraživača dešava se u isto vreme u 26 zemalja Evrope, sa očekivanom posetom od oko milion i po ljudi. 
U Srbiji će ovo naučno druženje biti organizovano u sledećim gradovima: Beogradu, Čačku, Kragujevcu, Trsteniku, Nišu, Leskovcu, Ranovcu, Rekovcu, Zaječaru, Negotinu, Novom Sadu, Šapcu, Kikindi, Kruševcu, Prijepolju, Priboju, Novoj Varoši, Paraćinu, Jagodini, Svilajncu, Despotovcu, Pirotu, Inđiji i Ćupriji.
U njima će naučnici na zabavan i inspirativan način pokazati kako to sve nauka oblikuje svet i utiče na naše svakodnevne živote – iznenadićete se gde se sve krije i koliko može biti zanimljiva!
Kroz savršen spoj edukacije i zabave biće predstavljena najnovija dostignuća iz mnogih prirodnih i društvenih naučnih oblasti kroz radionice, izložbe, igre, takmičenja, kvizove ili uživo izvođenje eksperimenata. 
– Ovo je jedinstvena prilika da publika kroz zabavu nauči nešto od istraživača, ali da i istraživači, kroz direktan kontakt, nauče nešto od publike. Poslednjih godina smo bili svedoci određenog nivoa nepoverenja prema pojedinim naučnim dostignućima, te je ovo prilika da istraživači saznaju kako ih publika vidi, da čuju njene dileme i odgovore na njih – kaže prof. dr Biljana Šljukić Paunković, koordinator projekta.
Već po tradiciji, najbogatiji program biće održan u Beogradu. Posetioci će moći da nauče kako tablete isporučuju lek, kako se pravi veštačka kost, kako se piše nečije ime na jeziku DNK ili kako izgleda njen niz sačinjen od gumenih bombona, te kako se dobija gorivo iz budućnosti. Biće u prilici da ćaskaju sa veštačkom inteligencijom, da otkriju tajnu boja voća, magičnih koktela i zaštite od UV zračenja i dobiju odgovor na pitanje da li bakterije mogu da raščiste deponije.
U Luki Beograd 30. septembra u 20 časova bend „Gladni naučnici” održaće koncert i pokazati kako su muzika i nauka neodvojive jedna od druge.
Program Novog Sada obuhvata veštačku inteligenciju, restauraciju, forenziku, umetnost kroz upotrebu hemijskih eksperimenata i instrumenata, kao i druge fenomene, uz zanimljive komparacije i degustacije. 
Čačak je u fokus postavio ekološke probleme i održivi razvoj, uz akcenat na potrebu za reciklažom. 
Grad Šabac baviće se dinosaurusima, zaštitom ugroženih područja i biljnih i životinjskih vrsta, organizovaće potragu za muzičkim nasleđem ovog grada i prezentovaće 3D modele nekih od najznačajnijih kulturno-istorijskih spomenika drevnih civilizacija. 
Niš je objedinio umetnost, tehniku, muziku i veštačku inteligenciju, a posebnu atrakciju ove godine predstavljaće radionica koja demonstrira eksperiment tzv. hodanja po vodi.
Grad Kruševac dobiće Dnevnu dozu nauke, a doneće nam i dešavanja iz sveta botanike, geometrije, emocionalne inteligencije, muzike, plesa i QR kodova. 
Zaječar je ove godine prednost dao „gejmingu“ kao trenutno najrazvijenijoj industriji zabave u svetu.
Posetioci u Negotinu krenuće na put oko sveta za 60 minuta.
Kikinda je svoje naučne tendencije smestila pod okrilje muzeja i istorijskog, kulturnog i arheološkog nasleđa, uz priču o jednom od najznačajnijih umetnika svih vremena – Leonardu da Vinčiju. 
Leskovac je uspešno spojio nauku i umetnost kroz aktivnosti u vezi s arheologijom, scenskim plesom, matematikom, biologijom, hemijom i medicinom. 
Kroz prizmu hemije, fizike, matematike i biologije, Ranovac istražuje stanovnike morskog dna, trikove Gugl prevodioca, Kaprekarovu konstantu i Fibonačijev niz, Koko Šanel i reciklažu, oblake, šahovsku i tehniku origamija… 
Progam u Kragujevcu je zamišljen kao tačka susreta naučnog kafea (LABKAFE), podkasta, naučne šetnje kroz grad, te nauke i istorije koje stoje iza fenomena fotografije, kao i velikog literarnog konkursa za učenike.
Naučnici u Prijepolju i Priboju će posetiocima otkriti nove i potpuno bezbedne izvore energije, dok će u Novoj Varoši glavna tema biti „Fluorescencija – šta to sija u mraku?” 
Kao uvod u Evropsku noć istraživača biće održana Evropska nedelja istraživača, koja počinje 25. septembra.
– Od kako je 2016. otvoren veliki broj naučnih klubova širom Srbije, iz godine u godinu primećujemo kod naših kolega evidentan napredak u razumevanju, obradi i prezentovanju nauka što, nedvosmisleno, potvrđuju i ovogodišnji programi tokom Nedelje istraživača – ističe Darije Janošević, jedan od koordinatora projekta.
Evropska noć istraživača organizuje se uz podršku Evropske unije, sa ciljem da na zanimljiv način afirmiše istraživače i nauku, predstavi šta oni rade i podstakne mlade da se opredele za naučno-istraživačku karijeru.
Ova velika naučna avantura u Srbiji realizuje se kroz dva projekta: ReFocus Art i SciencesCool. 
Koordinator projekta ReFocuS Art (Road to Friday of Science and Art) je Centar za promociju nauke u saradnji sa Institutom za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ – Institutom od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Prirodno-matematičkim fakultetom iz Niša i Zavodom za zaštitu spomenika kulture Kragujevac.
Koordinator projekta SciencesCool (Science on the move – from lab to streets & school) je Fakultet za fizičku hemiju Univerziteta u Beogradu u partnerstvu sa Institutom za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Univerziteta u Beogradu.
Projekti su finansirani iz programa „HORIZON EUROPE“, najvećeg programa Evropske unije za istraživanje i inovacione delatnosti, a u okviru potprograma „Marija Sklodovska-Kiri”.
Više informacija o sadržajima, lokacijama i satnici 14. Evropske noći istraživača možete naći na zvaničnom sajtu: nocistrazivaca.rs.
Foto: Tanja Drobnjak